Владика је пост окарактерисао као благодатно дејство Свете Цркве које кроз слободу и љубав делује позитивно како на душу тако и на тело. Ова нераскидива међузависност физичког и духовног аспекта поста и одрицања, треба да код човека интезивира осећање радости и духовног расположења које ће постиснути тескобу и учмалост. Нико не схвата човека као Бог, речи су на Владике Јована. Али, труд и подвиг, пост и молитва, су најбоља средства да и ми разумемо и спознајемо Бога. Бог даје силе, моћи и снагу да победимо своје слабости и да познамо унутрашњег човека. Бог је дошао у свет да нас научи Богољубљу и човекољубљу. Богољубље нас учи да носимо себе, а човекољубље нам даје смирење. Без правог Богољубља и истинског незалазног човекољубља, човеку прети опасност грешног самољубља којим га ђаво мами и поробљава. Господ се узима као крајња мера, речи су Владике. Када живимо са Богом и у Богу, онда превазилазимо нашу смртну природу и постајемо свесни да су наше сила без љубави и силе Божије, привидне и ништавне.
Беседа епископа шумадијског Г. Јована