Најпре се као домаћин вечери професор др Зоран Крстић у име Преосвећеног владике Јована и свештенства, а и у име свих присутних захвалио др Дарку Танасковићу и осталим учесницима на љубави коју су показали издвојивши своје време и посетивши Епархијски центар у Крагујевцу.
На питање зашто баш представљање књига о Исламу у порти Саборне цркве, професор Зоран Крстић навео је два значајна разлога: први личне природе, јер је аутор ових књига сам професор Дарко Танасковић, други објективни потреба да се упознамо са исламском цивилизацијом на коју нам најбоље одговарају наслови професорових књига Ислам и ми и Неосманизам повратак Турске на Балкан. У наставку је професор Крстић представио књигу Ислам – догма и живот, истичући да је она објективни и темељни преглед исламске цивилизације. Она нуди одговоре на питања: шта заиста учи Ислам, који су то стубови Ислама,такође говори о стварима које су везане за практиковање саме вере. Затим је речима самога аутора одговорио зашто немамо право да будемо необавештени о Исламу: „Данас је већ сасвим јасно да немуслимани имају итекако много виталних важних разлога да боље упознају и схвате Ислам и муслимане јер су они у битно измењеном свету бројношћу, експанзивношћу и објективно повећаним укупним утицајем на међународне односе и равнотеже поновно дошли до гласа који се више не може пренебрегавати, чак и ако његова интонација често уме зазвучати опоро па и претећи. Онеспокојавајуће, дестабилизујуће и разорно деловање међународно организованог џихадистичког тероризма да и не помињемо. Неодложност интелектулно поштеног и цивилизацијски одговорног суочавања са пробућеним исламом произилази из целине светске, али из низа локалних ситуација“. На крају je професор Крстић истакао да су пробуђени ислам и наш однос према њему заправо основна тема књига професора Танасковића.
Професор др Ненад Ђорђевић представио је књигу Ислам и ми нагласивши да она представља свеобухватну анализу места и положаја исламске религије на овим просторима и указује на све проблеме и противречности које су се испољиле у задњих пар стотина година, а посебно са освртом на савремени тренутак.
О књизи Неосманизам повратак Турске на Балкан говорио је протојереј-ставрофор Радован Биговић који је похвалио оштроумно запажање професора Танкосића „ да неосманизам није сам по себи ни добар ни лош када говоримо или пишемо о њему он нам саветује да избегавамо позитивне или негативне судове, а поготово предрасуде“. Професор Биговић је истакао претпоставку да је имплицитна теза ове књиге та да је неосманизам синтеза секуларног и религијског у конкретном случају кемализма и исламизма, две крајности савременог турског друштва. Тиме је неосманизам значајно турско политичко достигнуће двадесет првог столећа, јер даје одговор на актуелни европски проблем два радикално супростављена поретка радикални теоцентризам и радикални секуларизам.
Слободан Гавриловић директор ЈП Службени гласник говорио је о књигама које је професор Танасковић објавио заједно са Милошем Јефтићем, а које говоре о амбасадорским данима професора Танасковића. Ове књиге допуњују наш увид у дела професора Танасковића.
На крају је сам аутор говорио о разлозима да се бави изучавањем Ислама и темама везаним за исламску цивилизацију, а затим је одговарао на питања присутних.
јереј Зоран Врбашки
