Отварајући промоцију професор Вукелић је нагласио да је ово најзначајнији културни догађај у оквиру ове манифестације, јер се ради о једном изузетном делу нашег младог суграђанина, које ни по чему није почетничко и ако му је прво. О томе најбоље говоре ауторитети који су стали иза ове књиге, као њени рецензенти а то су наша највећа имена из области историје уметности проф. др. Марија Шупут и проф. др. Александар Кадијевић. Он је такође напоменуо да је Колубарска битка највећа победа оружјем у свеукупној историји нашег народа, и да смо после ње постали најпоштованија нација у читавој Европи, да би се ситуација после мање од једног века у потпуности изокренула. И после ове битке ми смо се показали као велики, јер смо у крипти овог храма поред својих сахранили и 30 000 хиљада непријатељских војника, што би требало да буде наша најбоља референца за време које долази. Професор је додао да ако је храм на Опленцу маузолеј једне династије, онда је ова спомен-црква маузолеј читавог нашег народа и наше државе. Она је наша најзначајнија грађевина између два рата, споменик културе првог степена, изузетне архитектонске лепоте и вредности. Он је на крају истакао да монографије не би било да није било Српске православне Црквене општине у Лазаревцу, и да је ова књига тренутно најбољи поклон који можемо да дамо од града Лазаревца, па ако хоћете и од државе Србије, према свету.

Протојереј Марко Митић старешина цркве је најпре у свом излагању изразио благодарност Богу што је савременик велике обнове нашег храма, која је почела једним теолошким Симпосионом пре пет година а под слоганом “Они су знали зашто, знамо ли ми”. Отац Марко је нагласио да су у том периоду урађене многе капиталне ствари у храму, попут новог пода и подног грејања, завршен је живопис, замењен целокупни инвентар, започета изградња великог вишенаменског парохијског дома и још доста тога. Он је такође рекао да је наша Црква-костурница најзначајнија у Србији, јер је сведок једне пројављене надприродне хришћанске љубави према својим непријатељима и угњетавачима. О аутору ове монографије је казао да се ради о једном годинама младом ,али веома зрелом научнику. Још је истакао да ова монографија између осталог има за циљ да алармира нашу јавност и државне институције да прослава 100-годишњице Колубарске битке 2014. године буде организована на највећем могућем нивоу. На крају се захвалио најпре нашем епикопу Г. Јовану на благослову за израду ове монографије, прве о овом храму, затим ГО Лазаревац и њеном председнику Бранку Борићу на финансијској подршци и многим другим научним институцијама наше државе које су учиниле доступном сву потребну документацију и историјску грађу, неопходну за овакав један подухват.

Доцент др. Вуксан Бодин је најпре говорио уопштено о историји уметности као научној дисциплини која се развила крајем 19. и почетком 20. века, која је свој углед стекла тек онда када је постала свесна значаја историјских извора, докумената и архивског материјала, за своја научна истраживања. И зато је ова књига између осталог вредна, али у исто време и модерна. Вредна јер је коришћена обимна фактографија, архив и историјска документа, а модерна по својим илустрацијама. Аутор показује да добро познаје не само споменик о коме говори, већ и остале споменике културе из тога доба. На основу ове монографије се могу видети и суштинске ствари о историји једног народа, кључни проблеми тога времена везани за одређене друштвене односе, а пре свега однос Цркве и државе, рекао је професор Бодин. Он је на крају нагласио да ова књига у себи апсолутно нема ништа почетничко, већ напротив импресионира својом зрелошћу и озбиљношћу, и уједно изразио наду и уверење да ће Тадија још оваквих дела начинити.

Сам аутор као један веома скроман човек није пуно говорио о своме делу, јер оно само о себи довољно говори, већ се углавном захваљивао свима онима који су помогли да ова монографија угледа светлост дана, јер је рађена са пуно труда, љубави и потешкоћа, пуних пет година.

Након тога је одржана једна кратка дискусаја на којој су говорници одговарали на питања присутних грађана , која је резултирала једним закључком, да се мора апеловати на државу и њене институције, да мало озбиљније третира овај споменик културе од највишег значаја, јер се државе око нас хватају за сламку, не би ли показали и доказали свој идентитет, али и своје право цивилизацијско опредељење. А ово културно благо које ми овде, у овој цркви, имамо јесте гигантских размера, али на жалост недовољно искоришћено за промоцију наших културних, верских, па и политичких циљева. Апеловало се на историчаре да дају једну озбиљну монографију о Колубарској бици, и на филмаџије, да макар један филм, у мору партизанских, о њој сниме. Ово овде што имамо јесте слика Србије која треба да иде у свет.

У оквиру ове манифестације свештенство храма Св. великомученика Димитрија је, на дан када се Колубарска битка пре 96 година завршила,15. децембра, прочитало парастос свим изгинулим војсковођама и војницима од Косова па до данс.

јереј Жељко Ивковић