НЕДЕЉЕ ПРЕД БОЖИЋ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ

НЕДЕЉЕ ПРЕД БОЖИЋ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ Православна вера је свакако вера која највише изобилује дивним обичајима и народним предањем који се увек доживљавају као људски одазив на Божју благодат што се прима приликом сваког, да ли мањег или већег, црквеног празника. Основна одлика Православне Цркве јесте управо човеково благодарење Богу за све и сва у име свега и свакога. Благодарност се стиче, учи и развија најпре код куће, од родитеља и у оквиру породице, а Литургија је најузвишенији чин благодарења којим човек може да ступи у заједницу са Богом.

Зато није нимало случајно што су три последње недеље пред Божић посвећене породици и то конкретно свим члановима породице редом, а који свој смисао и значај имају опет и само у Литургији. Тако је трећа недеља пред Божић посвећена деци (Детињци) када деца даривају своје родитеље макар и оним најситнијим поклонима из срца изнедрена и са чедношћу пружена која је својствена само њима – деци. Друга недеља (Недеља Праотаца) је посвећена мајкама (Материце),  за разлику од оног пуког, од недавно, сећања у свету на дан жена, занемарујући при том да се жена у потпуности остварује само као мајка. То је недаља када мајке дарују своју децу и своје мужеве. Последња недеља (Недеља Отаца) је посвећена очевима (Оци) који као глава породице дарују целу породицу. И на крају нам долази Божић – празник када сами Бог дарује Себе целом човечанству, васцелом роду људском тако што Превечни Бог, Син Божји, постаје Син Човечији - “Детенце младо”.

И то “Детенце младо” постало је камен о који се многи и данас спотичу у својим сумњама, странпутицама и заблудама, намећући своја уверења за “credo” савременог човека. Но, надајмо се да је таквих мало и да ће их бити све мање, јер нам наду пружају ова деца са веронауке која су, што сама што са својим родитељима, долазила на ова пред-Божићна богослужења и тиме пројавила онај истински вид који долази једино “са висине Истока”.