Зато није нимало случајно што су три последње недеље пред Божић посвећене породици и то конкретно свим члановима породице редом, а који свој смисао и значај имају опет и само у Литургији. Тако је трећа недеља пред Божић посвећена деци (Детињци) када деца даривају своје родитеље макар и оним најситнијим поклонима из срца изнедрена и са чедношћу пружена која је својствена само њима – деци. Друга недеља (Недеља Праотаца) је посвећена мајкама (Материце),  за разлику од оног пуког, од недавно, сећања у свету на дан жена, занемарујући при том да се жена у потпуности остварује само као мајка. То је недаља када мајке дарују своју децу и своје мужеве. Последња недеља (Недеља Отаца) је посвећена очевима (Оци) који као глава породице дарују целу породицу. И на крају нам долази Божић – празник када сами Бог дарује Себе целом човечанству, васцелом роду људском тако што Превечни Бог, Син Божји, постаје Син Човечији - “Детенце младо”.

И то “Детенце младо” постало је камен о који се многи и данас спотичу у својим сумњама, странпутицама и заблудама, намећући своја уверења за “credo” савременог човека. Но, надајмо се да је таквих мало и да ће их бити све мање, јер нам наду пружају ова деца са веронауке која су, што сама што са својим родитељима, долазила на ова пред-Божићна богослужења и тиме пројавила онај истински вид који долази једино “са висине Истока”.