У својој беседи владика Јован говорио је о томе да циљ Цркве није етичко или друштвено побољшање људи, већ предавање људима обновитељске благодати Божије. Предајући пак ову благодат, она не побољшава површински, већ реално преображава онога ко њу прихвата и њоме живи. Тако Црква постаје со и светлост свету, која даје укус људском животу и отвара му истинске перспективе.

Но, да би се остварило дело Цркве у свету, пoтребна је и сарадња човека. Ово значи да сви чланови Цркве Христове, односно сви они, који су крштени у име Његово и који су светом тајном божанске Евхaристије постали чланови Његовог тела, имају једну веома високу одговорност и послање у свету: они су позвани да својим делима и речима сведоче своју веру. Сви чланови Цркве су позвани, како пише и апостол Павле, да буду “посланица Христова”, коју сваки човек може да чита (2 Кор. 3, 2-3). Само тако људи могу да окусе присуство Царства Божијег у свету и да унапред кушају од радости, мира и слободе. Коју оно пружа њиховим срцима.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у храму Светог Саве у Крагујевцу

Обзиром да смо већ у претпразништву Христовог рођења нека ове речи које данас чусмо буду додатни подстрек и смерница ка Путу Кога је вољан да следи сваки православни хришћанин.

Јереј Немања Младеновић