Свеобухватно излагање на задату тему викарни Епископ диоклијски Г. Јован је базирао на цитирању и тумачењу текста светог Јована Златоустог «О сујети и васпитању», који још увек није објављен на нашем језику, дајући тиме допринос обележавању 1600-годишњице од упокојења светитеља, тако да су сви присутни у препуној сали Епархијског центра имали јединствену прилику да се из цитата које је наводио владика Јован (Пурић) упознају са наведеним текстом али и да мисли овог светитеља примене у савременом контексту. 

Преко породице велика сила Божија светли свету, рекао је предавач у току излагања . Њена улога је незаменљива и пресудна јер она може да развије постојеће способности човека али и да га унакази учинивши га неспособним за цео живот. Зато је од пресудне важности духовно и морално здравље породице. Хришћанска породица која представља предворје царства Божијег, рекао је он, је мала домаћа црква у којој све функционише по принципу љубави и складности. У тајни љубави, која је циљ брака и коју стреба стално јачати и обнављати, деца која су дар од Бога, имају своје место као извор породичне радости и духовних снага.

Православна педагогија за циљ има спасење душа тј. обожење па основни задатак породичног васпитања јесте религиозно васпитање, истакао је он. Развијајући прдагошке принципе у васпитавању детета а ослонивши се на познате ставове психологије и педагогије он је упозорио родитеље на предност васпитања унутрашњости детета у односу на спољашњост. Позивајући се на речи Златоустог, занемаривање духовног развоја детета сматра равним децеубиству. Неопходно је давање личног примера и позитивне породичне атмосфере још у најранијем детињству па чак и у пренаталном периоду јер се живот детета још у најранијем добу опредељује према пороку или према врлини. При том је истакао разумну или расудитељску љубав према деци као водећи педагошки принцип у породици. Љубити дете каже он значи знати саосећати, веровати, поштовати га, не играти се јер дете није играчка. Са друге стране треба бити истрајан у искорењивању недостатака. Љубити разумно то не значи подизати егоисту са потрошачком психологијом и дете напунити гомилом знања ради задовољавања материјалних потерба, већ како каже Златоуст: «Ако се бојиш за дете васпитај борца, војника за Христа. Не говорим ти о томе како би, да би га одгворио од брака тербало да га пошаљеш у пустињу и припремуш за прихватање монашког живљења, већ од његовог детињства које проводи у свету поучи га да живи богобојажљиво». Слично овоме, примећује он, такав вид васпитања саветују и савремени педагози који се од наставно-дисциплинарног модела образовања крећу ка личносно, персонално оријентисаном. Нарочито је истакао важност питања казне и награде у савременој педагогији али и проблем постављања ауторитета и изграђивања навике у формирању карактера детета.

У оквиру религиозног васпитања деце велика улога припада читању светог Писма, рекао је он. «Као што сунце обасјава земљу после ноћнога мрака тако слово Божије учи дете познавању Бога и љубави према Њему» речи су св. Јована Златоустог који уз то даје и неке методичке смернице родитељима у организовању разговора са децом, рекао је Владика диоклијски и као пример навео библијске приче јер оне у себи садрже примере из живота благочестивих људи. Златоусти предлаже, запажа предавач, да разговори буду организовани у периодима одмора од напорног учења, «управо тада са дететом разговарај и одврати га од свега детињастог јер ти васпитаваш философа, борца и становника небеса, па му кажи: Некада давно имао отац два сина..». При томе своје речи учини што пријатнијим да би оне биле пријемчиве за дете.

До детаља je, кроз бројне примере разматрао методе васпитавања детета, у љубави, страху Божијем, развијајући код њега мишљење и критичко расуђивање.

БОЈ СЕ БОГА, А ОСИМ ЊЕГА НЕ БОЈ СЕ НИКОГА.

Оливера Станчић