У навечерје празника служено је свечано Бденије. На сам дан Празника Светлости или Празник Богојављења, у Саборном храму у Крагујевцу Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Саборног храма. После евхаристијског сабрања, Владика Јован у порти Саборног храма извршио је Велико водоосвећење. Владика Јован је честитао празник свима са жељом да нам се Господ свима јави по нашој љубави и вери у правду Божију. Истакао је да освећење воде буде на просвећење разума људског, да схватимо да зло добра донети неће и да нам ова вода буде на живот вечни. Владика је у име Божије позвао све на измирење, да размишљамо о себи и о ономе што остављамо иза себе. Мноштво верног народа је присуствовало Евхаристијском сабрању и водоосвећењу, после којег је свако узео освећену Богојављенску воду по својој потреби: да се очисти, да се исцели од болести, да би њоме благословио дом свој.

Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Света Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Тог дана је Господ Исус Христос крштен у реци Јордану, руком Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Том приликом су се небеса отворила и људима се открио,објавио, Бог као Света Тројица: Дрхтећи, Јован је положио руку на Владара и Бога својега, а Христос је смирено погнуо Своју главу пред њим. Ова смиреност Христова отворила је небо. Тада су се небеса отворила и зачуо се глас Бога Оца:"Ово је Син Мој љубљени, који је по Мојој вољи, а Дух Свети се јавио у виду голуба, потврђујући речи Оца. Сам Бог је у лику човека ушао у ту воду и сјединио себе не само са људима већ и са свецелом материјом, претворивши је тиме у сасуд светлости, у светлоносну материју која сва стреми ка радости и животу. Када се крстио, Христос је имао тридесет година. До тада је живео у оквиру своје породице у Галилеји и то као обичан човек, занатлија. Након Богојављења на Јордану и нама је омогућено да крштавамо “у име Оца и Сина и Светога Духа”. Уласком Христовим у воде Јордана долази до једног коренитог преокрета. Не чисти се Онај који бива крштаван, јер је Он неупрљан; вода је та која доживљава преображај, када у њу улази Светлост. Та вода, за коју се веровало да је провидна и чиста, била је у ствари, загађена - настањена злим дусима, слугама старих богова. Зато, на многим иконама Крштења Господњег можемо, приметити нека мала створења која су приказана како беже пред Христом. Понекад су им давана имена: “Јордан” или “Море”, а ради се о персонификацијама природе.

јереј Срећко Зечевић