Рођен је у Украјини 1964. године. Желео је да студира гитару у Санкт Петрбургу, али га је стицај околности одвео у Велики Новгород. Тамо је отишао као туриста и случајно чуо ансамбл руских гуслара. Био је очаран. Наредне године посветио је изучавању тог древног инструмента у школама Новгорода и Пскова. Пет година је похађао мастерклас у Москви код чувеног Димитрија Локшина, најбољег руског гуслара. Временом открива невероватно инспиративну и изузетно богату ризницу старог руског народног стваралаштва израженог у епским и духовним песмама, те се опредељује да оне буду окосница његовог репертоара. Јегор је и професионални црквени звонар. Своја музичка умећа са звонима, извесно време је изводио у московском Свето-Даниловском манастиру (резиденцији руског Патријарха) и у Кремљу, где је звонио на звонику Ивана Великог. Осим наведеног, бави се и црквеним певањем, нарочито унисоним, мада му ни хорско није страно. Са неколицином својих ученикâ гусларâ, оформио је ансамбл Жива вода (Живая вода), а објавио је и неколико албума са Митјом Кузњецовим, такође врсним интерпретатором древне руске вокално-инструменталне музике. Неки од Јегорових ученикâ, основали су сопствени ансамбл под називом Ладони. Међу његовим ученицима има и православних свештеникâ који су осим доброг музицирања, савладали и вештину прављења гусалâ. Учествовао је на многим фестивалима духовне и традиционалне музике. Сарађује са фолклорним и православним музичким групама, којима се допада његов репертоар. Путује широм Русије и обучава децу школског узраста свирању гусалâ. Тако на Уралу у Оренбургу има своју малу, повремено активну, школу. Учесник је, небројено много путâ, добротворних концератâ у болницама, затворима, старачким домовима, институцијама за незбринуту децу и хуманитарним центрима. Пре шест година први пут је боравио у Србији и после посете Косову и Метохији одржао је, на иницијативу православне Црквене општине Футог, у КИЦ Младост у Футогу, добротворни концерт ,,Руси за децу Косова“.

Садашња његова посета Србији има за циљ да упозна нашу музичку публику са древном руском музиком. Затим, да се упозна са српском традиционалном музиком, као и извесним музичарима који трагају за истим флуидом у нашем музичком предању, те да кроз упознавање с њима дође до размене посетâ; до дубљег повезивања и истраживачког рада, који може допринети обостраном култивисању и оплемењивању. Стога, свакако да је на корист, на било који начин, узети учешћа у овој замисли, било истраживачким радом или једноставно слушањем.