Рођен је у Украјини 1964. године. Желео је да студира гитару у Санкт Петрбургу, али га је стицај околности одвео у Велики Новгород. Тамо је отишао као туриста и случајно чуо ансамбл руских гуслара. Био је очаран. Наредне године посветио је изучавању тог древног инструмента у школама Новгорода и Пскова. Пет година је похађао мастерклас у Москви код чувеног Димитрија Локшина, најбољег руског гуслара. Временом открива невероватно инспиративну и изузетно богату ризницу старог руског народног стваралаштва израженог у епским и духовним песмама, те се опредељује да оне буду окосница његовог репертоара.
Јегор је и професионални црквени звонар. Своја музичка умећа са звонима, извесно време је изводио у московском Свето-Даниловском манастиру (резиденцији руског Патријарха) и у Кремљу, где је звонио на звонику Ивана Великог. Осим наведеног, бави се и црквеним певањем, нарочито унисоним, мада му ни хорско није страно. Са неколицином својих ученикâ гусларâ, оформио је ансамбл Жива вода (Живая вода), а објавио је и неколико албума са Митјом Кузњецовим, такође врсним интерпретатором древне руске вокално-инструменталне музике. Неки од Јегорових ученикâ, основали су сопствени ансамбл под називом Ладони. Међу његовим ученицима има и православних свештеникâ који су осим доброг музицирања, савладали и вештину прављења гусалâ. Учествовао је на многим фестивалима духовне и традиционалне музике. Сарађује са фолклорним и православним музичким групама, којима се допада његов репертоар. Путује широм Русије и обучава децу школског узраста свирању гусалâ. Тако на Уралу у Оренбургу има своју малу, повремено активну, школу. Учесник је, небројено много путâ, добротворних концератâ у болницама, затворима, старачким домовима, институцијама за незбринуту децу и хуманитарним центрима. Пре шест година први пут је боравио у Србији и после посете Косову и Метохији одржао је, на иницијативу православне Црквене општине Футог, у КИЦ Младост у Футогу, добротворни концерт ,,Руси за децу Косова“.
Његов концерт у Крагујевцу представља део његових активности, у оквиру посете Србији, које имају за циљ да упознају нашу музичку публику са древном руском музиком. Велика жеља Јегора Стрељникова је да се упозна са српском традиционалном музиком, као и извесним музичарима који трагају за истим флуидом у нашем музичком предању, те да кроз упознавање с њима дође до размене посетâ; до дубљег повезивања и истраживачког рада, који може допринети обостраном култивисању и оплемењивању.
Потврду том циљу дала је и крагујевачка публика показујући велику радост и задовољство због сусрета за једном новом и освежујућом музичком традицијом. Она је то исказивала не само бурним аплаузима након сваке одсвирано-отпеване нумере, већ и певањем руских и једне српске песме заједно са извођачем.
