У својој надахнутој беседи Владика је на почетку говорио како да се припремамо за Свето Причешће. Причешћујући се светим тајнама у себе узимамо живога Бога и улазимо у загрљај Божији. Свако се припрема у границама својих могућности и да би узели плод који нам Господ дарује, поред телесног поста морамо водити рачуна да не чинимо недела, да појачамо молитву и да обуздамо језик. Језик нема кости а све кости поломи. Језик треба да узноси хвалу Богу а не ружење.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

У наставку Епископ је говорио о што чешћем причешћивању  као што је то било у древној Цркви. Међутим, не било како приступити Светој Чаши већ онако како Црква заповеда да не ослаби црквена дисциплина. Света литургија се и служи ради причешћа али са припремом. Нема човека који може рећи ја сам спреман за причешће али Бог очишћује наше немоћи. Покајање Васкрсава човеку душу и оно је својеврсни земљотрес за душу. Оно је веома битно за наш духовни живот. Такође и добра дела приближавају човека Богу али и другом човеку. Пост је мост до Господа и посебна атмосфера за духовног човека. Причешће није традиција обичај или символика већ сједињење са Богом. На крају беседе, Епископ је призвао Господа да нам у ове дане поста свима помогне и да нас све благослови да би били спремни за највећи догађај свих времена и векова а то је Васкрсење Христово.

После беседе уследило је причешће верног народа и великог броја деце.

Након литургије уследио је састанак Владике и свештеника бељаничког намесништва, на којем  је прочитан веома леп и обиман  реферат јереја Владе Димитријевића на тему „Доброта као Божанска и људска особина“. После прочитаног реферата уследила је жива дискусија где су сви редом коментарисали рад и постављали питања оцу Влади. На крају је Епископ очински посаветовао и поучио свештенике.

јереј Владимир Димић