ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА КРАГУЈЕВАЧКОГ У ЛУЖНИЦАМА

ИСПОВЕСТ СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА КРАГУЈЕВАЧКОГ У ЛУЖНИЦАМАУ среду шесте седмице Великога поста, 13. априла, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Литургију пређеосвећених дарова у храму Успења Пресвете Богородице у Лужницама уз саслужење свештеника и ђакона Архијерејског намесништва крагујевачког. Сви свештенослужитељи крагујевачког намесништва су се исповедили у саборном храму у Крагујевцу у уторак, 12. априла, после вечењег богослужења, а исповедник је био протојереј-ставрофор Драгослав Степковић.

Учешће на Литургију су узели и полазници веронауке у Лужницама са својим вероучитељем Пеђом Обровићем . После причешћа свештенства пригодну беседу је одржао јереј Горан Мићић, који је поред тога што је говорио о смислу и значају Великог поста, говорио и о животу хришћана у Цркви.

Након одслужене свете Литургије у сали парохијског дома ђакон Александар Сенић прочитао је реферат на тему ,,Фарисејство као трајно свештеничко искушење''. Часни ђакон је у свом реферату је у уводном делу нагласио да су фарисеји појавили као штит од негативног спољашњег утицаја на јудејски народ у тешким временима вавилонског ропства и да је то фракција која је једина наставила да егзистира и после пада Јерусалима под Римљанима. У даљем излагању, ђакон је скицирао лик фарисеја из јеванђелске приче о ,,митару и фарисеју'' (Лк 18, 10-14). Закључак који се могао извести, из овога дела, био је тај да фарисеј не гледа у Бога већ у самог себе, и да му Бог на крају крајева није ни потребан, док је митар и поред своје грешности отишао кући оправдан, од Бога, због своје смирености. Сагледавши основне карактеристике фарисејског лика у причи о ,,митару и фарисеју'', ђакон је, затим, говорио о искушењима која се јављају код свештенослужитеља данас, закључивши да је фарисејство једно од највећих плодова пале људске природе и да као такво преставља трајно свештеничко искушење, које се може исцелити само љубављу према ближњем, ако се он схвати као једини извор спасења.

Након прочитаног реферата развила се богата и плодоносна дискусија на тему прочитаног реферата.