Преосвећени Владика је полажући у срце часне трпезе, током чина освећења цркве, мошти великог мученика и светитеља српског и косовског цара Лазара, донео тамошњим верницима посебан благослов и благодат. Владика је рекао да парохијани ове парохије сада имају свог новог-старог патрона, светог цара Лазара, нову благодат и силу, али и нову одговорност пред Богом и пред Црквом Христовом. Том приликом је заједно са моштима у трпезу положио и имена живих и упокојених чланова ове парохије, на вечно спомињање. У веома надахнутом обраћању Преосвећени је говорио, да је овим чином и молитвеним сабрањем освећено и оваплоћено ново парче неба на земљи, дом Божији или како народ то правилно каже Црква Божија. Црква која је пре свега живи организам тела Христовог чији смо ми удови, Црква која јесте изнад свега заједница свештенства и свих крштених, возглављена у епископу, као икони Христовој. То је заједница живога Бога са живим људима, рекао је Преосвећени.

Беседа епископа шумадијског и администратора крушевачког Г. Јована

У светој Литургији Владика је чином протојереја одликовао бившег пароха араповачког, а сада пароха барошевачког и координатора на изградњи овога храма, протонамесника Милана Матића. Том приликом му је Владика рекао да га одликује зато што је својим трудом, вољом и љубављу за веома кратко време свог свештеничког служења подигао два храма Божија, али да то не сме да му буде на гордост, већ на смирење и још усрдније и интензивније служење Богу и своме народу.

Беседа епископа шумадијског и администратора крушевачког Г. Јована

Преосвећени се у својој беседи захвалио најпре мештанима који су својим прилозима, трудом, лептама и молитвама подигли овај по димензијама мали, али по души и лепоти велики храм. Призвао је благодат и благослов Божији на све ктиторе, приложнике и добротворе, од којих су највећи ГО Лазаревац и РБ Колубара, којима се посебно захвалио, јер увек у складу са својим могућностима помажу Цркву Божију у шумадији. Владика нас је затим подсетио да је најважнији храм Божији сам човек, а да лепота овог озиданог и рукотвореног храма управо зависи од тога колико се у њему краштавамо, венчавамо, сабирамо на светим Литургијама и другим светим тајнама, колико се у њему често причешћујемо и исповедамо. У искреној очинској бризи нас је упозорио да не подлежемо утицају и лажима квази духовника, који себе лажно представљају и доживљавају као једине истинске чуваре вере православне, а који преко својих гласила и сајтова говоре како ће српски патријарх и српске владике продати и издати Српску православну цркву, папи, католицизму или не знам коме. Владика је затим све присутне упознао са одлуком Светог Синода, да се на прославу 1700. годишњице од доношења Миланског Едикта, која се организује у Нишу 2013. године, позову само поглавари православних Цркава и високи представници других хришћанских конфесија, али не и њихови поглавари. На крају је Преосвећени позвао и опоменуо своју децу духовну, да никог не осуђују, јер их тако учи савест и вера, и да остану у и са Црквом својом, јер се једино кроз Њу и у Њој можемо спасти и задобити живот вечни. Нека овај храм иде испред вас у оно време када будемо стали пред лице Божије, и нека вас Бог по њему позна да сте ученици и следбеници његови, рекао је на крају Владика.

Беседа епископа шумадијског и администратора крушевачког Г. Јована

Посебно треба истаћи да се у светој Литургији причестио велики број деце и парохијана, што сведочи о постојању све интензивнијег, правилинијег и квалитетнијег учествовања у црквеном животу, све већег броја чланова локалне парохијске заједнице.

Својом Граматом захвалности преосвећени је овом приликом за указани труд и љубав према својој Цркви одликовао, ГО Лазаревац, РБ Колубару, Колубару-Метал, МЗ Араповац, Миломира Лукића и Радисава Живановића.

Након литургијског сабрања Епископ Јован је са својим свештенством и верницима учествовао у трпези љубави.

јереј Жељко Ивковић