Владика је у својој беседи говорио о празнику Педесетнице, као догађају који нам је открио тајну Бога, али и тајну човека, тј. тајну сједињења Бога и човека који се десио тад, а од тад се дешава на свакој Светој Литургији и свакој Светој тајни. Вазнесавши се на небо Господ нас није оставио саме и тужне, већ нам је ниспослао Утешитеља, Духа Истине, који од тада, па до краја света и века почива у бићу Цркве. И од тада све у Цркви бива од Оца, кроз Сина у Духу Светоме, рекао је владика. Цитиријаћи Св. Григорија Паламу он је говорио о човеку који је приликом пада емигрирао из раја у сенку и област смрти, и тако наставио да живи једним непотпуним и крњим животом. Тек у догађају Педесетнице се лик Божији поново у човеку васпоставља, те зато Духа Светог називамо животворним и животодавним, нагласио је преосвећени. Да би човек примио Духа Истине у себе он мора пре свега да себе отвори за благодат и за Цркву, како би у животу био руковођен правим и једино истинитим вредностима, у супротном он ће бити ношен духом времена који нема Божије порекло, нагласио је владика. Задобити Духа Светог треба да буде циљ нашег живота, јер без њега смо мртви и ако живимо, без њега постојимо на смрт, а он је једино и само присутан у Цркви Христовој, у којој једино можемо бити очишћени и спасени, рекао је на крају преосвећени.
Након свете Литургије парох брајковачки протојереј Радован Марковић је за све присутне припремио трпезу љубави.
Беседа епископа шумадијског и администратора крушевачког Г. Јована
У наставку своје посете владика Јован је посетио и заједницу “Земља живих” у којој се тренутно лечи деветнаест штићеника, што је највећи број од њеног оснивања. Владика је приметио да је видљив велики напредак у материјалном и духовном функционисању заједнице и због тога изразио видно задовољство и радост. Са штићеницима је провео у разговору више од сат времена, интересујући се пре свега за њихове проблеме, бриге и страхове, за услове у којима бораве и начин исхране, уверавајући их да ће се он старати да они буду још бољи. Након тога их је у очинској бризи за њихово излечење поучио о неопходном начину живота који ће их спасити од проблема у коме су се нашли. Говорио им је о себичности коју мора да елиминишу, да изађу из себе да се отворе за другог и да служе другом, јер само тако ослобађамо и отварамо себе за Духа Светог, без кога нема истинског излечења и спасења. Бог нам је дао слободу о коју се ми данас и читава данашња култура, спотичемо, јер немамо довољно одговорности која спречава да се слобода претвори у анархију, истакао је владика. Владика је из свог богатог духовног и животног искуства говорио о томе како је организовао монашки живот у Америци, и из тога извукао пуно корисних поука за живот у оваквим заједницама које су сличне монашким по начину живота. На крају је Владика штићенике укрепио речима да ће њихово оздрављење за Бога бити велика радост. а за ђавола, који нема свемоћ над светом и човеком, велики пораз. Још је додао да им је за то неопходна пре свега јака воља и жеља, да се држе Христа, и да је ова њихова промена једнака и равна васкрсењу.
јереј Жељко Ивковић
