НЕДЕЉА ПРАОТАЦА У СТАРОЈ ЦРКВИ

Stara crkva Kragujevac Аварааму, Исаку, Јакову... и свим осталим праоцима Старога Завета посвећена је друга недеља пред Божић, када се у Старој Цркви већ традиционално служи архијерејска литургија коју је и ове године служио Његово Преосвештенство епископ шумадијски Г. Јован.

Прошло је преко 5.000 година и за све то време наши су праоци жељно очекивали тај велики и свети дан Божији доласка Спаситеља у свет. Праоци су предсказивали о том дану и о рођењу Богомладенца, али још не беше дошло време кад ће из витлејемских јасала синути божанска светлост и обасјати земљу. Оно што је очекивао праведни Ноје, што је жељно изгледао праотац Аврам, чему је се надао велики Мојсије и што су са нестрпљењем желели сви пророци и угодници Божији из Ст. Завета - дан рођења Господа Исуса Христа, обећаног Спаситеља који ће својом надисторијском инетрвенцијом у свету показати суштину Божијег односа према творевини: да Бог није заборао свој народ и препустио га светским бурама, већ да ће наше евхаристијско јединство имати своје испуњење у будућности.

На Светој Литургији, еписком шумадијски Јован рукоположио је ђакона Бранислава Матића у чин презвитера и поверио му на опслуживање пету патохију у Старој Цркви. Сем што је братсво Старе Цркве добило младог сабрата, имало је и прилику да у заслужену пензију испрати протојереја Момчила Рајковића, који је само у Старој Цркви службовао преко 27 година. За проту Момчила је ово била последња Литургија за време трајања активне свештеничке службе, чиме он не престаје да буде део Старе Цркве у којој је оставио упечатљивог трага и у којој ће бити запамћен по својој изузетној личности која је стандард свештеника као изобразитеља Христовог лика.

Његово Преосвештенство је благоизволео да овом приликом достојанством протонамесника одликује и нашу сабраћу Александра Бороту и Драгана Симоновића, те да правом ношења црвеног појаса одликује ђакона Старе Цркве Мирослава Василијевића.

Беседа старешине Старе Цркве - о. Милића Марковића

На Светој Литургији је проповедао старешина нашега храма, прота Марковић обраћајући се женама као мајкама и указујући на узвишени и трансцедентно-личносни карактер позива да се постане а потом и буде мајка. Њима је и био посвећен наставак овога празника, традиционалним “везивањем“ које су приредили најмлађи чланови наше заједнице, али и скупом свих наших верних у канцеларијским просторијама Старе Цркве, чиме је евхаристијско јединсво настављено и након онога што знамо као сакраментални део Литургије.

Ђакон Мирослав Василијевић