Госпојинске свечаности организује братство Саборног храма с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, а под покровитељством Града Крагјевца поводом храмовне славе Успења Пресвете Богородице. Саборни храм грађен је по пројекту Андреја Андрејевића од 1869. до 1884. године када је и освећен. До  оснивања Шумадјске епархије на Светом архијерејском Сабору СПЦ 1947.године храм је називан Новом црквом Успенија Пресвете Богородице, од када доласком првог епископа новоосноване епархије шумадијске постаје Саборни храм.

Изложба је отворена у присуству Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, свештенства Саборног храма, председника  Скупштине града Крагујевца господина Саше Миленића и бројних крагујевчана.

Након хора Младих Саборне цркве у Крагујевцу који су отпевали тропар посвећен Пресветој Богородици присутнима се обратио у име братства Саборног храма свештеник Зоран Врбашки пожелевши свима добродошлицу и истакао да се „… и ове године у Духовном центру Саборне цркве промоцијом духовног стваралаштва и православне хришћанске културе слави име Божије и велича пресветли лик Мајке Божије“ нарочито нагласивши да је од ове године покровитељ Госпојинских свечаности Град Крагујевац. Затим се захвалио фотографу Миши Бранковићу који је својим даром и светлосним записима омогућио да овогодишње свечаности започињу својеврсном духовном шетњом кроз врт Пресвете Богородице и сусретом са највећом српском светињом манастиром Хиландаром. На крају је упознао све присутне са овогодишњим програмом Госпојинских свечаности.

Миша Бранковић, аутор изложбе поздравио је све присутне и иразио захвалност братству храма на позиву и Преосвећеном владици Јовану на благослову. Први пут се сусрео са манастиром Хиландар 1994.године када је начинио прве фотографије овог бесцен бисера српске духовности. Од тада до данас је одржао више од стотину изложби, како у земљи тако и у иностранству, и свуда је лепота ове светиње забележена на фотографијама задивљавала посматраче.

Председник градске скупштине господин Саша Миленић

Након аутора изложбе присутнима се у име Града Крагујевца обратио председник градске скупштине господин Саша Миленић који се најпре захвалио Преосвећеном владици на изузетној части да ове године отвори Госпојинске свечаности. Он је истакао да се отварањем ове изложбе „налазимо на прагу установљења нове свечаности и у амбицији заснивања нове свечарске традиције, ослоњене на пребогату ризницу благодатних значења подарених нам на корист и неговање од предачких давнина“. Од ове године подстакнути прошлогодишњим изузетним трудом свештенства Саборног храма и благословом  Преосвећеног владике у организацију свечаности укључују се представници града Крагујевца са намером да поред Дана Уставности, дана града Крагујевца Ђурђевдана, Октобарских свечаности и Госпојинске свечаности „буду равноправно уврштене у календар идентитетски важних упоришта града Крагујевца да их празнично припремамо и одржавамо из године у годину на многаја љета“. За овакву решеност председник скупштине града навео је три важна разлога: први што многе земље Европе па и у нашем региону прослављају празник Успења Пресвете Богородице као државни празник, а многи значајни догађаји из српске историје започети у Шумадији на Црквене празнике постали су данас државни празници, други разлог је садржан у првом само акцентован гласи да „Шумадија своју самосвојност, рашчалањеност као нераздвојни али оделити део Србије са сопственим достојанством Шумадија данас има једино у Српској Православној Цркви, у оквиру чије организације егзистира и делује и Православна Епархија шумадијска. Када као градски званичници говоримо о децентрализацији и регионализму као услову напредовања и вековечности Србије ми управо и мислимо на једину децентрализовану националну установу помесне и регионалне територијалне организације са чијом се виталношћу и победоносном трајношћу ништа као могући узор не да  ни упоредити на Свету Српску Православну Цркву. Отуда сматрамо знаковитим, поучним и свој Србији инспиративним да у слави свог Саборног храма и Шумадија има свој празник који ће њен главни град институционално, званично, организовано и свечано да прославља.“ На крају је господин Миленић нагласио оно што је најзначајније да се Госпојинске свечаности „одвијају под заштитом  и празничним озрачјем Саборног храма посвећеног најузвишенијој, најчистијој, најтананијој и најлепшој људској личности међу свима за које зна историја рода од Адама и за које зна Промисао Божија до у последње дане. Личности  која својом милошћу и преблагошћу до суза доводи и најтврђа срца, која у радост и наду претвара и дно туге и грешног људског очаја која својим достојанством превазилази натприродне силе анђеоске личности Пресвете Богородице приснодјеве Марије“. И да ми савремени људи у лику Мајке Божије увек можемо као узор видети оличење изабране отмености која се одликује чедношћу, чистотом, благошћу, незавидљивошћу и сталном радошћу. Због тога „Њу несаблажњену и незбуњену, милостиву и благу и одлучну бирамо да јој се клања Шумадија и нуди за узор својој деци, ниње и присно на радост и спасење.“

Након сваничног отварања свечаности присутни су са нарочитом пажњом разгледали фотографије Хиландара, док је аутор објашњавао детаље изложених фотографија.

Свештеник Зоран Врбашки