ЛИТУРГИЈСКО КРШТЕЊЕ У БАРАЈЕВУ

ЛИТУРГИЈСКО КРШТЕЊЕ У БАРАЈЕВУСубота 10. септембар 2011. год. био је дан светог сабрања верног народа Архијерејског намесништва бељаничког у храму Свете Тројице у Баћевцу. Тога дана Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску литургију и по древној пракси отаца и учитеља Цркве, у оквиру службе крстио двоје деце: малу Ању, ћерку свештеника Игора Обрадовића и његове супруге Јоване и малу Анастасију, ћерку барајевског вероучитеља Новака Илића и његове супруге Вање. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник бељанички протојереј-ставрофор Видо Милић и јереји Владимир Димић, Иван Иванковић и Влада Димитријевић. Кумови на крштењу су били Жељко Јовановић и Милош Зарић.

Владика је у својој беседи на почетку говорио о светој литургији коју нам је Господ даровао да се кроз њу спасавамо. Само онај који живи у литургији преко свете тајне причешћа прима у себе вечност и живи у радости Духа Светога. На свакој литургији се сусрећемо са Богом а то је најбитнији сусрет за све нас. Кроз литургију се сви просвећујемо као што су се данас просветлили Ања и Анастасија. Сви се данас радујемо и небо и земља јер смо добили два нова члана Цркве Христове.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Дух Свети је од данас са њима али и са свима нама и тај дар који нам Он дарује треба да сачувамо у нашем животу. Наша имена су записана у књигу живота јер ми на крштењу добијамо своју књигу у којој је се све записује. Бог нас је слободне створио али на нама је како ће мо искористити ту своју слободу, јер духовно рођење које је данас дато новокрштенима јесте пре свега могућност да се користе благодатнои дарови које нам Црква дарује. Ти дарови воде у вечни живот. То су драгоцени дарови и са љубављу треба да их примамо. Поготово данас када је живот обезвређен. Све је више абортуса. То је један од највећих проблема у нашем народу. Породица је данас у великом проблему јер нема међусобног поверења. Вера нас све одржава и разговор са Богом кроз молитву. То ће нам вратити радост у срца наша и одржати нас као народ. У току литургије причестио се велики број деце и верног народа, а након службе уследила је трпеза љубави после које смо се растали испуњени радошћу и весељем.