Да би расветлио ову проблематику предавач је на исцрпан начин обрадио следеће теме: Карактеристике предмодерног, традиционалног друштва; место и улога Цркве у предмодерном друштву; Пастирска служба у традиционалном друштву; разлоге настанка модерног друштва; карактеристике модерног друштва; промењена улога Цркве у модерном друштву; пастирска служба у постмодерном друштву; карактеристике религиозности постмодерног човека; карактеристике пастирске службе у постмодерном друштву.
Следеће предавање одржала је Мр др сци. Биљана Анђелковић, неуропсихијатар, специјалиста психотерапије на тему: “Психолошки оквир пастирске службе свештеника”. Излагањем се осврнула на следеће теме кроз примере из психијатријске и психотерапијске праксе: Препознавање психопатологије приликом исповести: психозе и поремећаје личности; психопатологије у посетама породицама када се свети водица. Упозорила је присутне о значају истицања психолошке димензије личности у проповедима. Говорила је о основним психолошким ентитетима, механизмима одбране, што повећава психолошку осетљивост пастира: пројективна идентификација, интројекција, расцеп, емпатија итд. У свом излагању посебно је посветила пажњу значају сарадње свештеника и психотерапеута, као и како свештеник може да утиче на мотивацију за лечењем својих оболелих парохијана.
Свештеник Драган Поповић говорио је на тему “Смрти, бола, патње” Отац Драган је нагласио неспремност савременог човека, укључујући и већину нас који себе називамо хришћанима, да се са овим чињеницама отворено и свесно суочимо. Штавише. стиче се утисак да човек данашњице по сваку цену жели да их потисне и игнорише, и у тој намери у великој мери, рекли бисмо и успева, све док сам не буде суочен са њима било личном или патњом својих ближњих. Са тим циљем развио је читаву једну индустрију и културу да замагли и помути управо највећу трагедију људског постојања, да смо немоћна и пропадљива створења и да нас на крају овог нашег земаљског битисања, ма какво оно било. неизбежно чека смрт.
Тежиште предавања је било да се кроз патњу као последицу болести и смрти нагласе противречности патње палог и новог човека у Христу, и модерном човеку покуша да приближи хришћанско схватање патње као неопходног елемента његовог спасења у Христу, и тако допринесе лакшем суочавању са њом, њеног прихватања и превазилажења. С тим у вези дат је одговор на следећа питања: Схватање и однос савременог човека према болести и смрти, хришћанско схватање о пореклу болести и смрти, значење и смисао ових феномена, Патња као последица болести и смрти, Исцелитељска димензија пастирског деловања, Улога пастира у превазилажењу патње, ослобођење од патње или ослобођење кроз патњу.
На крају је свештеник Немања Младеновић изложио тему “Конкретнији приступ у брачним проблемима”. Кроз предавање смо били упознати са савременим тенденцијама које указују да је класична брачна заједница “пред сломом”. Полазећи од традиционалног приступа да је брак предпоставка за породицу, подаци о броју разведених бракова намећу бројна питања у вези са савременим разлозима формирања породице и брачне заједнице као и разлога распада бракова и породица. Обзиром да се број развода повећава има много разлога а један од многобројних је и секуларизација као процес смањеног утицаја цркве на институцију брака, много присутних погрешних представа о брачној љубави које показују свој деструктивни карактер у виду раставе али и других облика поремећаја личности брачника. Изложени су и неки конкретни примери парохијске праксе која би могла бити коришћена и као превентива за проблеме да до њих не дође као и ако се појаве у животу наших парохијана.
Након последњег предавача, пре свог превременог одласка (на Косово) Преосвећени Владика шумадијски Јован заокружио је циклус ових предавања својом речју, захваљујући се свима на окупљању и труду који су уложили предавачи у припреми њихових излагања.
У последњих сат времена отворена је дебата о свим поменутим предавањима, на којој су присутни свештеници имали прилику да поставе још нека питања предавачима која су им се учинила нејасна.
јереј Немања Младеновић
