НАРЕЧЕЊЕ И ХИРОТОНИЈА ИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА РЕМЕЗИЈАНСКОГ Г. АНДРЕЈА (ЋИЛЕРЏИЋА)

НАРЕЧЕЊЕ И ХИРОТОНИЈА ИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА РЕМЕЗИЈАНСКОГ Г. АНДРЕЈА (ЋИЛЕРЏИЋА) Свети Архијерејски Сабор, у седници од 26/13. маја 2011. године донео је следећу одлуку: „На основу члана 69. (тачка 18) и члана 105. Устава Српске Православне Цркве, Свети Архијерејски Сабор је изабрао Високопреподобног архимандрита Андреја (Ћилерџића) за Викарног Епископа Његове Светости Патријарха српског, са титулом Епископ ремезијански.”

Свечаним чином наречења у Саборној цркви у Београду, у суботу 17. септембра 2011. године у 17 часова, началствоваће Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење више архијереја наше Свете Цркве.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење архијереја Српске Православне Цркве извршиће у недељу, 18. септембра 2011. године у 9 часова, на Светој Архијерејској Литургији у београдској Саборној цркви, хиротонију архимандрита Андреја (Ћилерџића) у чин Епископа ремезијанског.

ЖИВОТОПИС ИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА РЕМЕЗИЈАНСКОГ Г. АНДРЕЈА (ЋИЛЕРЏИЋА)

Епископ Андреј (Ћилерџић) рођен је 21. 8. 1961. у Оснабрику (СР Немачка), као други син протојереја-ставрофора Добривоја Ћилерџића и мајке Маријане.

Основну школу и гимназију завршио је у Диселдорфу (СР Немачка), а после матуре боравио је годину дана на Светој Гори (1980-1981).

На Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду уписао се септембра 1981, а дипломирао 25. марта 1986. године.

У манастиру Високим Дечанима, 7. јануара 1987, замонашио га је његов духовник, тада јеромонах, а сада Епископ бачки Г. Иринеј. У чин јерођакона рукоположио га је 8. марта 1987, у храму Светог Саве у Диселдорфу (Немачка), тадашњи Епископ западноевропски Г. Лаврентије.

Боравио је од 1987. до 1989. на последипломским студијама у Солуну (Грчка) и служио две године као јерођакон у храму Свете Софије у истом граду.

Од 1989. до 1993. службовао је као суплент у Богословији у Призрену, где је био и диригент хора богослова.

У чин јеромонаха рукоположио га је 21. 11. 1990, у храму Светог Саве у Диселдорфу (Немачка), тадашњи Епископ моравички и администратор Епархије бачке Г. Иринеј.

Од 1992. године до избора за Епископа ремезијанског, био је сабрат обитељи Светоархангелског манастира Ковиља у Епархији бачкој.

Од 1993. до 2005. службовао је као секретар Канцеларије за међуцрквене односе Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве у Београду.

У чин протосинђела произведен је 26. јула 1999, а у чин архимандрита 19. августа 2002. године.

Године 2005/2006. боравио је на студијама француског језика у Босолеју/Монте Карлу (Француска).

Од 2006. до 2008. службовао је као доцент за комуникацију и саветник за запошљавање на Економском институту при Министарству рада града Диселдорфа.

Од 2008. године, у својству докторанда и научног сарадника, бавио се истраживањем православне еклисиологије на Институту за православну теологију Универзитета у Минхену. У мају 2010. године, Савет професора изабрао га је за асистента на Катедри за православну догматику. У Минхену је богослужио у грчком православном храму Свих Светих, као и у капели Светог Николаја Руске Заграничне Цркве града Минхена.

За викарног епископа Патријарха српског, са титулом Епископа ремезијанског, изабран је на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаном у Београду од 16. до 27. маја 2011.

Нови Епископ Српске Православне Цркве говори више страних језика: немачки, грчки, италијански, енглески и француски; служи се руским, латинским, јеврејским и арапским језиком. Познат је као један од најбољих познавалаца црквеног појања, а у народу је познат као одушевљен предавач и надахнут проповедник Христове благовести. Путем интернета, већ дуже време, његови поштоваоци објављују његове прилоге на двојезичној специјалној презентацији (www.cilerdzic.com).

Током свог дугог служења у Српској Православној Цркви, учествовао је на многим међуцрквеним и међународним конференцијама, у богословским дијалозима и трибинама широм Европе, у Африци и Азији. Био је изасланик Српске Православне Цркве у Светском Савету Цркава и у Конференцији Европских Цркава у Женеви.

Члан је више европских мировних иницијатива и удружења: Аустријског форума „Пут наде“ у Грацу, Друштва немачко-српског пријатељства у Минхену (Немачка), Грчког музичког удружења у Минхену, Академије за социјалну, националну и културну сарадњу у Вуперталу (Немачка) и др.

За време несрећног грађанског рата у бившој Југославији, од 1992. до1995, и 1999. године, био је познат у народу као духовник ратној сирочади, ратним инвалидима и избеглицама које је, као сабрат манастира Ковиља и службеник Српске Патријаршије, а у сарадњи са црквеним институцијама у Грчкој, Немачкој, Аустрији, Италији и Француској, прихватао и збрињавао.