Тим поводом и ове године служена је Света Архијерејска Литургија на платоу испред храма Светих Новомученика Крагујевачких у Шумарицама. Свету Литургију и молебан Новомученицима служио је по благослову домаћина Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, који је због службених разлога био одсутан, Његово Преосвештенство викарни Епископ липљански Господин Јован (Ћулибрк), уз саслужење свештенства и монаштва Епархије шумадијске. У свом обраћању након одслуженог молебана Владика липљански Јован је подсетио на речи Светог Николаја Српског, на три завета која је у изгнанству оставио народу српском. Први завет, да се Срби не свете, јер ко се освети тај се не посвети. Други, да се поносите својим мученицима и да објављујете њихово име , да их прослављате молитвено. И трећи, да целом свету објављујете њихово име и њихово страдање, да се никоме никад не би поновило, оно што се Србима десило. Владика је и подсетио да се и прва Црква пројавила на гробовима мученика, да се Бескрвна Жртва приносила на гробовима оних који су пострадали за Христа. Зато нема већег греха него огрешити се о мученике, нема већег греха него на њиховом гробу пројавити нејединство и неслогу. Али је и грех прећуткивати њихово страдање, не прослављати њихово страдање, истакао је Владика липљански Јован.
Након интонирања химне Боже правде присутнима се обратио председник Србије Борис Тадић који је најпре рекао да “смо данас у Крагујевцу да на овај трагичан дан српске историје одамо пошту жртвама крагујевачког масакра, жртвама крагујевачке јесени 1941.године и свим српским и другим недужним жртвама Другог светског рата. “Загледани на овом месту страдања, бола и угашених нада, у дубину зла које је нацизам донео Европи и свету, остајемо упитани које су поуке 21. октобра”, рекао је председник Србије и издвојио три. Прва порука, како је рекао, је да су жртве које је претрпео српски народ у XX веку, у оба светска рата, уграђене у темеље српске државности. Историјско сећање на ове жртве део је идентитета српског народа и наслеђе које обавезује. Друга порука, коју је издвојио председник Тадић, је порука мира. Неизмерне жртве српског народа у прошлом веку имају смисла само ако се обезбеди сигурна будућност, трајни мир и регионална стабилност. И трећа порука је да нам историјско искуство показује да се слободарске традиције српског народа, тако херојски оживљене у пролеће и јесен 1941.године, најбоље потврдјују у демокартији и владавини права. “Опредељењем за успостављање грађанског толерантног друштва које уважава разлике тумачимо оне идеале за које су положени бројни животи невино страдалих у складу са времену у коме живимо и вредностима које ће сврстати Србију у напредна друштва Европе. Тиме настављамо пут којим су смело кренули наши преци у XIX веку”, рекао је Борис Тадић.
На овогодишњем Великом часу затим је изведена поема “Кад невине душе одлазе” по тексту Драгана Јовановића Данилова у режији Андријане Виденовић и Милића Јовановића. У улогама су се појавили Светлана Бојковић, Мирко Бабић, Сергеј Трифуновић, Дејан Цицмиловић, Исидора Рајковић, Дарија Нешић... Музику је потписао Јован Христић, кореограф је Вера Обрадовић Љубинковић док је за сцену и костим био задужен Дејан Пантелић. Иначе, песничко штиво Драгана Јовановића Данилова посвећено крагујевачкој трагедији припада самом врху већ позамашног броја поема наши 40'оро најеминентнијих песника, посвећених овом догађају које су послужиле као предложак за извођење манифестације “Велики школски час”.
Венце крај споменика стрељаних ђака и професора положили су представници Прве крагујевачке гимназије, председник Србије Борис Тадић, председница Народне Скупштине Славица Ђукић Дејановић, премијер Мирко Цветковић, потпредседница Владе Верица Калановић, министри Ивица Дачић, Вук Јеремић, Жарко Обрадовић, Предраг Марковић и Расим Љајић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и председник Скупштине града Саша Миленић, представници амбасада, градова побратима и пријатеља, Универзитета у Крагујевцу, Полицијске управе, Црвеног крста, политичких странака и многи други.
свештеник Зоран Врбашки
