ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА СВЕТЕ ПАРАСКЕВЕ У ЛАПОВУ

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА СВЕТЕ ПАРАСКЕВЕ У ЛАПОВУУ Лапову је и ове године прослављена храмовна слава Свете и Преподобне мати Параскеве веома свечано. Величанственим возгласом “Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа” започела је Света Литургија коју су служили протојереј-ставрофор Милан Радовановић, пензионисани београдски свештеник родом из Лапова и јереј Миломир Васиљевић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Беседу о овом великом празнику је одржао отац Миломир који је говорио о богоугодном животу ове велике светитељке. Он је нагласио да је после смрти родитеља Света Параскева напустила родитељски дом и потпуно се посветила подвижнички животу. У својој беседи о. Миломир је описао животни пут ове надалеко познате светитељке, као и то да се њене чудотворне мошти налазе у Румунији, у граду Јашију у који хрле хиљаде ходочасника уздајући се у њено посредовање код Бога.

Он се затим осврнуо и на јеванђељску причу која се читала на Светој Литургији, а која је говорила о пет мудрих и пет лудих девојака. Није довољно само чекати Господа Исуса Христа, већ се треба потрудити да будемо припремљени за Његов долазак. У Откривењу Јовановом Исус долази као младожења са Неба на земљу и том приликом одбија све који су неспремни. У причи о мудрим и лудим девојкама светиљка је благодат која освећује, а уље које даје пламен и повећава ову благодат је вера показана и доказана у љубави и добрим делима. Јереј Миломир је даље нагласио да у овом погледу треба да се угледамо управо на светитељку коју данас слави лаповски храм и да је она најбољи узор за врлински живот у Христу. На крају своје богонадахнуте беседе он је честитао свим мештанима Лапова сретну славу уз жељу да пођу путем којим је ишла сама Света Параскева.

Након заамвоне молитве је пререзан славски колач који је припремила овогодишњи колачар Драгана Генчић.

На крају сабрања за све присутне уследила је трпеза љубави.

Храм Свете Параскеве у Лапову је подигнут 1912. године у време службовања пароха Владимира Ђурковића и Животија Стевановића, а освештан је 1919. године од стране тадашњег Митрополита, а каснијег Патријарха Димитрија Павловића.

У Лапову је службовало више значајних свештеника као што је поменути Патријарх српки Димитрије, затим каснији ректор призренске богословије прота Живан Маринковић, као и један од највећих добротвора деветнаестог века прота Лука Радовановић који је сахрањен иза олтара.

Горан Живковић, протонамесник