Побожност је у ствари начин како ми хришћани живимо своју веру. Побожност је благочешће. Како наводи Дионисије Козански, благочестивост није теоретско знање већ начин живота. Оно што верујемо треба да живимо. Наш начин живота је литургијски. Хришћанство значи Црква, а Православна побожност значи литургија. Црквено и богослужбено искуство Цркве је изражено као догма, јер је литургија и израз и потврда нашег учења. Света литургија је најузвишеније дело Цркве. Православно богословље али и побожност тј. благочешће, није безбојно неодређени духовни живот, већ живот унутар благодетног литургијског искуства Цркве. Ван сабрања и ван Цркве, нико не може да нас увери да је побожан и да се искрено интересује за Цркву.
Беседа епископа шумадијског Г. Јована
Православна побожност се не предаје као настава у школи, већ у храму на Св. литургији, када се хришћани радују и тугују. Зато можемо да кажемо да Православни народ није онај који учи, већ онај који своју веру доживљава, а ми веру живимо као благочешће, била је поука Владике Јована.
протођакон Мирослав Василијевић