Опраштајући се од мати Пелагије, Епископ шумадијски је између осталог указао у чему је суштина и смисао нашег хришћанског живота. Кроз тајну Божанске љубави даје нам се одговор о смислу нашег живота не само на земљи, него и на небу. Божанска љубав је та која чува човека од ништавила и пролазности, зато се и од нас очекује да својом љубављу одговоримо на љубав Божију, јер је то сигуран пут који нас после овоземаљског живота води у Васкрсење. Владика је у једном делу беседе говорио и о Божанском старању о нама, пружајући нам одговор где се налазе душе праведника, односно оних људи који су својим животом сведочили Христа. Њихове душе се налазе у руци Божијој, а кроз живот уснуле слушкиње Пелагије, можемо видети и осетити, то невидљиво дејство чудесне руке Божије, јер је монашки живот непрестана чежња и усмереност ка Христу.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у манастиру Драча

Мати Пелагија, у свету Драгослава Бековац, рођена је 28. децембра 1926. године у селу Жича, од благочестивих родитеља Ставре и Јелице. У манастир Жичу одлази 1951. године код тадашње игуманије Јелене (Јокић). Након неколико година проведених у манастиру, заједно са мати Јеленом и петнаест монахиња 1958. године, на позив првог Епископа шумадијског Г. Валеријана прелази у манастир Драчу. Те исте године постаје расофорна монахиња. Након упокојења игуманије Драчке Анастасије, Епископ др Сава (Вуковић), мати Пелагију 2000. године поставља за игуманију. Господ је тако хтео, да се мати Пелагија упокоји на дан Светог Николаја, светитеља коме је манастир Драча посвећен, а коме се она читавог свог монашког живота молила, a да се још за живота у манастиру Жичи сретне са још једним Николајем Свесрпским Велимировићем.

Вечан јој Спомен и Царство Небеско!