У име Оца, Сина и Светога Духа!

Срећан дан и срећан празник, браћо и сестре. Ову последњу недељу пред Божић Црква је посветила Светим Оцима. Ова недеља пред Божић најприсније нас доводи на сам праг празника у коме се испуњава она блага вест коју је архангел Гаврило у граду Назарету јавио Пресветој Богородици - да ће родити Сина и Спаситеља нашега; да ће родити Цара свих, чијем царству, како то исповедамо у Символу вере, неће бити краја. Разумњиво је да у ову недељу пред Божић, како и чусмо из родослова Господа Нашега Исуса Христа у Јеванђељу, прослављамо све Свете Оце, Праоце, Праматере Христове, и то првенствено богослужењем, кроз молитве, кроз химне, кроз песме црквене. Прослављајући их кроз молитву и богослужење, Црква нас припрема за сусрет са Рођењем Христовим, најрадоснијим празником. Ми објављујемо Јеванђеље да се Христос уистину рађа у телу и постаје један од нас. То је велика тајна рађања Бога, браћо и сестре, велика тајна доласка Бога у овај свет.

Данашњи празник јесте празник нашег сродства са Христом, јер показује да је Он уистину био син, унук и праунук људи, да он јесте наш брат, јер нас је удостојио да га из милоште зовемо Божић бата. Има ли дивнијег дара од тога да је Он брат наш прворођени међу многом браћом, како кажу Свети Оци и како нам говори Јеванђеље. Да, Он је предвечни Син Божији који се у времену рађа и постаје то мало нејако дете, дете које узима на себе грехе света. Прослављајући овај наговештај кроз богослужење, химне и пеме, ми осећамо радост празника. Хитамо попут оних мудраца да му принесемо исте оне дарове које су они принели Богомладенцу Христу. Они су принели злато, смирну и тамјан, а ми треба да му дарујемо срце наше, да му понудимо молитве наше. Када му будемо приносили веру нашу, да Га замолимо да загреје охладнела наша срца људска. Надајмо се да ће их загрејати оном топлотом Витлејемске пећине, која је загрејала целу васељену. А та је пећина претходно била охлађена отуђењем човека од Бога.

Још од празника Ваведења, празника Увођења у храм Пресвете Богородице, Црква нам кроз своје богослужење, наговештава празник Рађања Христовога. Подсетимо се да први пут на празник Ваведења слушамо ону дивну песму Христос се рађа, славите Га. Тада нам је Црква први пут наговестила ову велику тајну: Бог се рађа, Бог силази у свет, Бог постаје један од нас. Оваплотио се и примио је тело преко Пресвете Богородице од Духа Светога. Ко може да искаже дубину такве тајне? Људски разум то не може. Али, ми то све прихватамо вером. И што је наша вера већа, јача, дубља, тада нам се све боље и боље откривају те тајне, тајне неба и земље, тајне и овога и онога света. И тада ове речи Христос се рађа, славите Га, просто мењају наш живот. Када се удубимо у тајну оваплоћења и када је искрено доживљавамо, она мења наш живот и наше погледе. Тако онај који истински Црквом живи, који истински Христом живи, од тада почиње да преображава своје срце, своју душу и своје мисли. Човек тада почиње да улази у најдубљу тајну, тајну Бога, тајну Цркве Христове.

Рађањем Христовим, светлост је дошла у свет, који је до тада био у тами. И зато ће апостол Павле рећи да се Бог појавио у доба када се испунило време, када је испуњено све оно што је о Христу речено и говорено вековима и вековима. Рађањем Христовим и Његовим доласком као највеће светлости у свет, открива нам се љубав, јер је љубав свела Бога на земљу. Дакле, кроз рађање нам се открива велика милост Божија. То је та велика радост за нас, браћо и сестре. Овакви какви јесмо, слаби и немоћни, грешни, ми се уздамо у милост Божију. Он је ту милост пројавио својим рађањем и доласком на овај свет. То значи да је рађањем и доласком Христовим помирена земља са небом. Васкрсла је сва нада Праотаца и Отаца наших, који су ишчекивали рађање и долазак Христов на овај свет. Обновљена је вера и зацарила се вечна, жива радост, радост коју само Бог може да донесе, радост коју је донео и коју стално даје човеку. Рађањем Христовим осмишљене су све патње оних који су страдали само зато што су исповедали и говорили о долазку Месије. И што је најважније, Његовим рађањем опет су нам отворена врата раја. Опет је, на најсмиренији и најузвишенији начин, враћено наше достојанство, чији је смисао да се поново можемо назвати децом Божијом. То је заиста разлог за највећу могућу радост.

Као што рекох, умом својим, речима својим које су бледе, не можемо да објаснимо и опишемо тајну оваплоћења и рађања Божијега. За тај велики дар, човек треба уздарјем да узврати. А чиме Му ми можемо узвратити за овај превелики дар? Мислим да су највећи дарови које можемо дати Богу - дар слободе и дар љубави према Њему. Да му за Божанску љубав узвратимо нашом људском љубављу. Због тога принесимо љубав нашу Богу као одговор на превелику Његову љубав. Принесимо је Њему и не бојмо се ничега. Зашто кажем - не бојмо се ничега? Јер, ко је са Богом, против њега не може нико. Зашто кажем да принесемо себе Њему? Зато што нам Бог, на шта често подсећа Свети Јован Златоусти, увек говори - дођите сви који сте уморни, натоварени и ја ћу вас одморити. То говори наш Спаситељ, који још каже - ја сам Отац ваш, ја сам женик душа ваших, ја сам обиталиште, ја сам храна, ја сам пиће, ја сам одећа, ја сам темељ и корен. И што год зажелиш то сам ја, каже Свети Јован Златоусти за Христа. Одговор на то приношење себе добијамо кроз Цркву. Она нас стално обнавља и стално нас опомиње. И онда нам Христос каже, ништа вам неће недостајати, јер сам ја глава, отац, мајка, брат. А ми се ником више не поверавамо него најрођенијем. А у Христу су нам сви најрођенији, нема малога и великога. Зато се у Јеванђељу и каже да је и онај мали брат тај прави човек, коме треба да непрестано поклањамо и пажњу и време.

Браћо и сестре, децо духовна, знајмо да што више имамо Бога у срцима нашим, то је више у нама мира и љубави. То је права порука Божића. Али, не можемо имати мира у себи ако се не помиримо са Богом, са собом, једни са другима. Не моможемо имати тог мира. Зато овај празник опомиње све нас, посебно очеве, да буду прави хришћани. Да буду прави учитељи вере Христове, и за себе и за децу своју. И да својим примером, више него речима, показују шта је мир, шта је љубав, шта је то вера, шта је то Црква. Или, шта је то Света Литургија кроз коју нам се Господ даје.

Нека Господ помогне свима нама, нашим очевима, да препознају дар Божији у себи да се назову физичким родитељима. Али, и да сазнају да физичког рађања не бива без духовног рађања. Обавеза је физичког оца да буде и прави духовни отац. То не може бити ако не зна закон Божији, ако не живи по закону Божијем. Нека Господ помогне свима нама, да ових неколико дана пред Божић проведемо у радости са којом је Бог сишао у овај свет који је постао и Његов свет. Тако је Он сишао и у најдубље биће наше. И нека би Господ био и остао са нама.

Бог вас благословио!