Анђеоска песма: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2, 14), је Божићна порука која нас упућује на три истине. Прва је да прослављамо Бога, а то може само онај који је открио дубљи смисао живота. Што је дубље знање о Богу као дародавцу свих добара, то је већа човекова животна радост, то је већа и његова спремност да слави Бога.

Друга је истина - мир на земљи. Мир - шалом, је Божије својство, њиме човек постаје син Божији, по речи Христовој: Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати (Мт 5, 9). Само они људи који се помире са Богом и са људима око себе наћи ће мир у својој души и тако могу постати истински миротворци. Њима је мир и на срцу и у говору, а онима који се не помире са Богом и са људима у уму и срцу, мир је на језику, а у срцу - рат и мржња. Препун је свет таквих миротвораца. Зато, што је више Бога и Божанског богатсва у срцу, више је мира на земљи. Што је мање тог богатства, то је више бораца за земаљску власт и богатство, то је више себичног немира.

И трећа је истина - добра воља међу људима. Добра воља се рађа из богољубља и човекољубља, из благих мисли, топлоте душе и срца. Добра воља се рађа из љубави која се свему радује, свему се нада, све прашта, све милује својом добротом. Истинска љубав ништа не тражи за себе.

Ове три основне животне истине откривају нам се у Божићу и у личности Богомладенца. На Божић је сам Бог дошао међу нас људе, обасјао нас светлошћу богопознања, помирио нас са собом и уселио мир и добру вољу у дубине наше душе. Зато је Божићна порука мира, слоге и љубави као и свих других вредности, била она која је храбрила људе кроз све њихове недаће и патње током две хиљаде и више година, па нам је она преко потребна и у овом нашем времену када су обезвређене и релативизоване истинске вредности. И данас се човек са раслојеном душом лако хвата за лажне вредности, за неистине и полуистине и све мање је способан да прихвати смисао и лепоту Божића. Међутим, нити је овај чудесни Божији свет без смисла и без циља, нити смо ми људи и сав живот око нас постали случајно. Није Син Божији дошао у свет узалудно.

Из године у годину дочекујемо Божић испуњени бригама и тегобама, збуњени савременим кретањима, претњама миру и благостању. Зато прихватимо поруку из ноћи Богорођења. Свакога дана дајимо Славу Богу. Сетимо се да је сунце које нас греје Његово сунце, да су дарови природе Његови, а нама дати и да је Он достојнији слављења него и највећи људи, како наше тако и ранијих епоха. Не заборавимо да нас Његово око види и прати, да нас Он опомиње и призива, као што родитељ призива и воли своје дете. Криза је свуда, на све стране и у сва времена, али схватимо једном да су све кризе судови Божији. И сви поремећаји у свету и код нас последица су кризе морала и отуђености која је захватиле цео свет. Још је старозаветни пророк казао: Сви говоре мир, мир, а мира нема (Јер 6, 14).

Порука Божића нас обавезује да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек почне да бежи од других и да се затвара у своју крхку тврђаву, изгубљен, немоћан и паралисан за свако добро дело и сусрет са другим. Ми се, не случајно, о Божићу поздрављамо са: Мир Божији - Христос се роди! Не траћимо колебљиви, срачунати, људски, често двосмислени мир, него мир Божији који нас мири са Богом и једне са другима, мир у савести, оно истинско осећање пуноће као испуњење воље Божије и миротворства међу људима.

Немир који је захватио савременог човека последица је његове духовне празнине и живота лишеног радости Божије близине. А опет, Божија близина је само рођење Господа Исуса Христа. Рођење Сина Божијега - Богомладенца, за човека и за човечанство, за земљу и за васељену представља једино Ново под сунцем (2 Кор 5, 17), најважнији догађај од стварања света. То је почетак свега доброга, напреднога и спасоноснога у човеку и за човека, у човечанству и за човечанство. Отуда је празник рођења Христовог - Божић, најрадоснији хришћански празник који је најдубље уткан у живот сваког човека и сваке породице. То је празник највише украшен и окићен народним обичајима који се у детаљима разликују од места до места, но који увек симболизују и изражавају саму суштину догађаја који се празнује - да је Новорођени Витлејемски Младенац за свакога човека Хлеб Живота, Светлост Истине, вечна Младост и ничим помућена Радост. Зато се Божић радосно прослављао у нашем народу, и у ропству и у слободи, и у богатству и у сиротињи, и у краљевим дворима и у народним збеговима. Ту радост коју доноси Божић највише и најпуније доживљавају деца, јер осећају да је баш њима најближи Онај који се те ноћи родио у Витлејемској пећини, а који је касније показао толико љубави према њима, поставивши их, чак, за пример одраслима: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско (Мт 18, 3).

На празник Божића открива нам се лице Живога Бога, Бога који је са нама, Бога Емануила. На Божић нам се открива Бог, не само као Бог, него и као наш брат. То је велики и непроцењиви дар свакоме човеку, да и самом Богу може да каже да је Он његов брат, његов вечни сабрат. Ето, такав нам се Господ открива на овај Свети дан.

Христос се рађа - славите, Христос са небеса - играјте, Христос на земљи - вазносите се. То је песма коју певамо ових светих дана у свим нашим црквама. Рођење Христово је повод за слављење имена Божијега, силе Божије. То је славље за Бога који је дошао у овај свет и славље за човека. То је догађај којим се Бог прославио међу људима и догађај којим се човек прославља, којим задобија вечну и непролазну славу. Ради спасења човековог, Бог је примио људску природу и кроз њу све људско и све оно што човека чини човеком, сем греха, који униљује људску природу и онемогућује јој да узраста у меру висине Христове. Дакле, Бог није привидно постао човек, већ истински и потпуно, остајући при том Бог, као што говори Свети Атанасије Велики: оно што Бог не прими на себе, то не може бити исцељено. Само оно што Бог прими и у шта се Бог усели и чему Бог подари свој свети квасац, то се исцељује, то се спасава.

Лако је бити човек после доласка Господа Исуса Христа у свет. Да, лако је бити праведан када је Син Правде дошао у овај свет. Лако је бити добар када је Христос, извор сваког добра, присутан у Цркви својој. Зато, драга, браћо и сестре, будимо у ове радосне дане, и у све дане свога живота, у Цркви и са Црквом, јер ћемо једино у њој наћи истински, Христов мир и спасење и лек за све наше недаће и немоћи.

Са том жечом молимо се новорођеном Богомладенцу да благослови ваше домове, ваше породице и вашу децу. Молимо се Господу да благослови Наш престони град Крагујевац, као и сваки град, село и крај Епархије шумадијске. Молимо се Господу да благослови сав наш народ и да се сети наше браће и сестара изгнаних са шихових вековних огњишта са Косова и Метохије и других крајева и да им Бог подари мудрости, снаге и трпљења да издрже на путу Божијем и истрају и дочекају да се врате својим домовима и да у њима пале бадњаке и прослављају Празник мира, љубави и радости.

Са тим жељама и молитвама Богомладенцу Христу, Извору мира, радости и добре воље, позивамо вас да у миру и чубави са Богом и чудима прославимо новорођеног Богомладенца, поздрављајући једни друге радосним Божићним поздравом:

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ !

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !

Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2012. година.

Ваш молитвеник пред Богомладенцом Христом,
ЈОВАН, Епископ шумадијски