Домаћин славе Раде Антић је за Преосвећеног Владику Јована и госте уприличио славску трпезу. Поздрављајући Преосвећеног Владику и госте, јереј Срећко Зечевић је рекао:

Са једне трпезе љубави, оне Евхаристијске, Светотајинске, приређене испод куполе Светоуспењског Саборног храма, обретосмо се овде за још једном трпезом љубави, још једном агапом, како би то насловили древни хришћани апостолских времена. Тамо на литургијској агапи, евхаристијској трпези љубави, нахранили смо дух наш и душе наше боголике. Овде смо се окупили да тела наша окрепимо плодовима и даровима трудољубивих и човекољубивих домаћина наших.

На оној трпези љубави, литургијској, храмовној, нашу духовну вертикалу отелотворисмо на најузвишенији начин, кроз још непресахле оставе вере, наде, и љубави наше, и посведочисмо наше Богољубље и Христољубље.

А овде за овом трпезом љубави, наша духовна хоризонтала чија смисленост почива у заповести Божијој: ЉУБИ БЛИЖЊЕГА СВОГА КАО САМОГА СЕБЕ, посведочена је добротољубљем и човекољубљем.

А све ово у славу и спомен најдивнијег чеда одњиханог на крилу једне мајке од рода рашанског, рода српског.

И сво наше постојање, сва наша исходишта и уходишта, сва чворишта наша духовна и свеукупно наше постојање, судбински је везано за две дечије колевке, које су одњихале два чудесна детета, на размеђу два хиљадугодишта. Најпре, она витлејемска, која је примила Богомладенца Христа. Примиће га крило мајке Марије, најчудесније родитељке у свим световима, а стасаваће уз скут старца Јосифа, дрводеље из Назарета. Њиме ће се наше племе обожити чудесним подвигом и делом Свете браће Ћирила и Методија са јужних страна.

А када се испунило цело једно хиљадугодиште од како Бог походи земљу, овде на брдовитом Балкану у маленом граду Расу, мајка, Ана, подружје великог жупана Стефана, примиће на крило своје, младенца Растка. Предодређен вољом и планом родитеља својих за скиптар владарски и круну, млади Растко, будући монах Сава, постаће наполичар на њиви Божијој и воденичар на воденици Христовој. Обожиће и охристовити себе, молитвом и подвигом по пештерама светогорским и молчалници Карејској, а потом и овде у домаји својој, у својству игумана Лавре Студеничке у пештери Радочелској. А када буде стасао, у меру раста пуноће Христове, приступиће светом и узвишеном делу охристовљења народа свога. Разгранато стабло вере Христове, засађено рукама Свете Браће Ћирила и Методија, млади Растко, окопаће и оплевити, коров уклонити, а потом га залити новим росама и тако претворити то стабло у мирисну воћку укусних плодова, а целу своју дедовину у раскошни Христов рукосад.

Ваше Преосвештенство, чудесни игуман Стефан, онај из Горског вијенца, на једном месту каже:

Славио сам Божић у Витлејем,
славио га у Атонску Гору,
славио га у Свето Кијево;
ал, је ова слава одвојила,
са простотом и са веселошћу.

Увек сам се свих ових пар година питао у себи. Зашто су ове наше светковине Светосавске овде у седишту Богом чуване Епархије шумадијске и свечаније и торжественије и имају у себи нешто од оне освештане патине староставне. Мислим да сам коначно решио ту загонетку. Тајна Преосвећени Владико лежи у Вашој појавности у нашој близини. Из свете обитељи Студеничке у којој сте се обрели тек што сте се од мајчиних скута одвојили и у којој је по једном Вашем исказу и део душе Ваше остао, са трона игуманског, Светосавског на који сте узведени вољом и љубављу братства лавре Светогоспојинске; Свештени Сабор Српске Православне цркве, узвео Вас је у епископско достојанство и упутио Вас овде у државотворно средиште национа, овог распетог, да са трона Епископа шумадијских, сведочите распетог и васкрслог Сина Божијег, да благовестите Слово Божије, да приносите молитве и мољења, О ВСЈЕХ И ЗА ВСЈА.

Из Светосимеоновске и Светосавске Лавре студеничке као попутнину понели сте са собом мирисе и свежину висова Чемерна и Радочела и тишине њихове и ону свету простоту из непомућених кладенаца духовних. Зато нам ова ововремена и овдашња наша светковања одишу и простотом, а и веселошћу. Хвала Вам Преосвећени Владико и за данашње благодатне призиве и за сва Ваша свакодневна литургијска мољења и бдења.

Поштовани и уважени скупе. Светосавље, кажу није религија, није нека нова вера. Није ни идеологија, како са злурадошћу рекоше неки који покушаше да оспоре дело Светог Саве. Светосавље, како на једном месту рече једна умна глава, јесте начин живљења, стил, и философија живота. А када би тој философији живота морали да дамо дефиницију, она би на прилику изгледала овако: Најпре узмемо Десет заповести Бога живог и томе придодамо родољубље и патриотизам Светог Саве. Онда неким чудесним миксером помешамо све те супстанце. А амалгам који би из тог миксања, из тог споја произишао, могао би се назвати Светосавље. А мало упрошћеније, Светосавље је спој рада и вере. Или мало поетскије, спој мотике и молитве, плуга и Бога, како то на једном месту рече Свети владика Николај. Уистину нема већег работника на делу Божијем и делу народном, у роду нашем од Светог Саве. Све сегменте живота Свети Сава је осунчао зракама Божанским и оросио благодатним и благотворним росама Христа сладчајшег. И све то са вером у Бога Тројичног, вером чистом и чвршћом од станца камена.

Рад и вера. Раде и Вера. И ево, дођосмо и до наших врлих домаћина. Изгледа да је код нас све у знаку симболаи и сигнала. Моји таковци би сада рекли. Нема те свечаности без буклије и здравице. Буклије нема, а чега нема без тога се може. За здравицу сам се својски потрудио. Вама драги домаћини наши, Теби Раде и теби Вера и вашој деци Стефану, Луки, Алекси, за ваше човекољубље, за вашу широку и пространу душу словенску, душу српску и светосавску, желимо мир и љубав, све радости живота, личну срећу и:

Дабогда ваздан плевили часе
од туробних и неважних,
зашивали аре на хектаре,
деца ваша школом негована,
стоструко класје садили,

Дабогда вам деца одрасла
у богатству сваколиком,
Здрава била памећу дарована.
Ходила по свету, враћала се кућама,
Калемила воћке да сазру сочне,
лековите, руком бране
да задовоље сваког, па и размажене.

Дабогда, живели с миром свој век
отварали врата цркве с поштовањем,
вратили храму његово, себе уздигли
до скромности, како би залогај био слађи.

НЕКА БЛАГОСЛОВ БОЖИЈИ БУДЕ НА СВИМА НАМА У СВЕ ДАНЕ ДО СВШЕТКА ВИЈЕКА. Нека је срећно и Богом благословено! Живели на многаја љета!

У поподневним часовима Епископ шумадијски је обишао више крагујевачки основних и средњих школа и пререзао славски колач.