Црква нас у ову недељу Мироносица поново враћа према гробу Христовом. За време Страсне седмице Црква нас је водила кроз искуство Гроба и тајну смрти Богочовекове, а у недељу Мироносица Црква слави оне људе који су положили Исуса у гроб, да бисмо могли да се дивимо њиховој храбрости и вери. У Јеванђељу од Марка које читамо на бденију, видимо жене да излазе рано ујутро на гроб са мирисима да би помазале Исусово тело. Иако знају да је камена стена на улазу у гроб тешка и не знају како да је помере, оне ипак одлазе, без икакве гаранције да ће успети у својој намери. Ово је већ чин и дело вере, јер оне без зајамченог успеха, када је много тога против њих и када немају представу шта ће испасти од њихових напора оне одлазе на гроб. Заједно са апостолима и мироносицама и ми себе сматрамо сведоцима Васкрсења. Ми смо сведоци по вери, баш као што је Марија Магдалина показала своју веру када је донела мирисе на Гроб.

По завршеном бденију Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован се обратио верном народу и старешини храма протојереју – ставрофору Зарији Божовићу, честитавши славу храма Светих мироносица. Поздрављајући верни народ Владика је рекао, нека би Господ и нас удостојио оне најлепше речи коју је упутио женама Мироносицама, рекавши им “радујте се”. И заиста то нам је потребно, да се радујемо у Господу. Оне су тај поздрав пренеле и на ученике, и на верујући народ Божији и заиста после туге Великог Петка, распећа и није било боље речи и утехе, од речи “радујте се”. Нека би Господ дао и да се и ми радујемо и да ми будемо весници Васкрсења, живећи са надом да ћемо и ми васкрснути. Христос нас одувек поздравља речима “радујте се”, поздравља нас Литургијом, молитвом, када чинимо добра дела. Зашто се Христос јавио мироносицама, зашто се није јавио апостолима? Одговор је једноставан, јер су мироносице својим поступком показале да је њихова вера била чврста и непоколебива, јер су остале сво време уз Господа. Марија Магдалина је последња остала под крстом, а прва је била на гробу. Она је прва срела Васкрслог Господа. Вера Мироносица, можемо рећи, била је већа чак и од вере апостола, јер су се они разбежали када су Исуса одвели на распињање. Апостоли себе сматрају сведоцима Васкрсења, али и поред тога Мироносице су их у неком смислу превазишле. Наша вера треба да буде као вера мироносица и да у свом животу будемо увек уз Господа.

Захваљујући несебичној љубави, пажњи и жртви храму Светих мироносица, прота Зарије Божовић је са својом породицом уприличио после принесених молитви, трпезу љубави за Владику, свештенство и верни народ.

Срећко Зечевић, јереј