ФИНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ

ФИНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ВЕРСКЕ НАСТАВЕДа се утеше срца њихова, и да се стегну у љубави
и у сваком богатству пуног разума,
на познање тајне Бога и Оца и Христа.

Колошанима, 2,2.

Богопознање, та тајна над тајнама како кажу Св. Оци, јесте сав смисао и циљ човековог битствовања на Земљи. Ниједно знање нити наука не може да нас ослободи смрти осим Богопознања које је једина утеха срцима нашим, а испуњење сваке љубави људске јесте сами васкрсли Христос Богочовек. Он је циљ сваког циља и Он је на крају свих крајева наших. Сав труд наш без Христа је празан и бесмислен јер Он даје живот свему и све приводи из небића у биће.

Верска настава, која се у Србији по основним и средњим школама одвија ево већ више од десет година, даје очигледне резултате који се одражавају у животима младих људи жедних истине и испуњења трагања за Смислом. Плодови оваквог образовања јесу свакако и знање које младе генерације упијају и носе са собом кроз период школовања током целог свог живота. То стечено знање просто жуди да се доказује и показује тамо где је то потребно: у разговору са појединцима, у супротстављању другачијем мишљењу, у одбрану очигледне истине или пак у јавном наступу или на такмичењу, популарно названом – квиз.

Благословом Епископа шумадијског Г. Јована, ове године је по први пут на нивоу целе Шумадијске епархије одржано такмичење из области верске наставе или веронауке, као прилика да се опробају најачи ривали из Епархије који су прошли квалификације за полуфинале и тиме ушли у финале.

Уз присуство Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована, ректора богословије Св. Јован Златоусти др Зорана Крстића, већег броја директора основних и средњих школа у Крагујевцу, свештенства и монаштва, вероучитеља на подручју Шумадијске епархије, у просторијама Духовно-образовног центра при Богословији Св. Јован Златоусти у Крагујевцу, у понедељак 7. маја 2012. одржано је финално такмичење између четири екипе средњих школа које су се у полуфиналима пласирале у завршно – финално такмичење:

ТУШ „Тоза Драговић“ из Крагујевца у саставу:

Олгица Михајловић, Милош Радојевић и Виолета Ђорђевић

Техничка школа из Младеновца:

Лазар Михаиловић, Жарко Марковић и Наталија Ђорђевић

Политехничка школа из Крагујевца:

Анђела Јагличић; Александар Огњановић;Стефан Јоксић

Гимназија из Смедеревске Паланке:

Ана Митић, Ненад Јокић и Алекса Нанаси

Својом уводном речју добродошлице и поздравом свима окупљенима, ово такмичење је отворио свештеник Мирољуб Миладиновић, парох при храму Св. Петке у Крагујевцу и координатор за верску наставу у Крагујевачком намесништву, који је указао на значај и важност оваквог такмичења нагласивши да је у њему учествовало 33 школе са преко 1500 ученика који су узели учешћа на овим такмичењима које се одвијало у осам места.

Програм и само такмичење су наизменично водили ђакон Дејан Шишковић из Лапова и Г-ђа Селена Јанковић, професорка математике у Првој Крагујевачкој гимназији. Жири, коме је била поверена свака одлука и прихватање тачних одговора, сачињавали су: Г-ђа Ирена Баћић, вероучитељ, Драган Степковић, вероучитељ и координатор за верску наставу у Лепеничком намесништву и ђакон Далибор Нићифоровић из Јагодине. Техничка подршка и презентација питања била је у рукама Г-ђе Јелене Максовић и Борка Богићевића, вероучитеља.

Као и у полуфиналним такмичењима све четири екипе су показале подједнако знање у току прве три игре: питалице из области Старог и Новог Завета и Историје Цркве, и треће игре откривалице са општим питањима из Катихизиса. Асоцијације, као најзанимљивији део овог такмичења, у којем су као посматрачи могли да учествују и сами присутни, допринеле су великим делом да се покаже ко је победник. Заправо, већ самим наступом ових екипа, може се рећи да су сви такмичари, у неку руку, већ победници, јер су овде на самом крају квиза, одлучивали оштроумност и спретност.

Напетост и саму неизвесност на моменте су, својим наступима, „прекидале“ ученице Медицинске школе у Крагујевцу, у интервалима између сваке области:

  • Александра Станојловић, уч. 1 разреда, певала је „Јаре моје“.
  • Јелена Бабић, уч. 1. разреда, отпевала је песму „Ој Косово, Косово“ и
  • Миљана Динчић, уч. 3. разреда одрецитовала је „На дан њеног венчања“.

У области асоцијација најспретнија је била екипа из Трговачко-угоститељске школе „Тоза Драговић“ – ТУШ, која је на тај начин освојила прво место и тако постала школа-победник на овогодишњем финалном такмичењу из верске наставе на нивоу Шумадијске епархије.

На крају такмичења Епископ Јован се обратио присутнима и честитао победницима са жељом да ово знање које су показали на такмичењу постане и саставни део њиховог живота и тако буду сведоци Речи Христове.

Велика захвалност припада јеромонаху о. Виталију из манастира Градац који је, користећи мулти-медијалне иновације и достигнућа, овај квиз представио на један савремени начин који је био показатељ да се техничка подршка у великој мери може применити и на пољу верске наставе. У овоме је такође добрим делом учествовала и Г-ђа Јелена Максовић која нас је увела у све могућости овог on-line програма који је сада доступан и на интернету под ауторским правом манастира Градац.

Мешовити хор „Кир Стефан Србин“ из Музичке школе у Крагујевцу, извео је две прелепе композиције под диригентском руком Г. Марка Нешића:

  • Коста Манојловић – „Помошчник и покровитељ“
  • Орландо ди Ласо – „О оки манца миа“.

Највећи труд, прегалаштво у свему и сваку бригу да све буде обухваћено на прави и потпун начин, на својим плећима и са својим сарадницима, изнео је о. Мирољуб Миладиновић, координатор у Крагујевачком намесништву и вероучитељ у Медицинској школи у Крагујевцу, коме припада и посебна захвалност за све што је подразумевало припрему и организацију оваквог такмичења.

На крају овог квиза, испуњеног општим задовољством, у славу Васкрслога Христа, где су сви били испуњени задовољством и истинском хришћанском љубављу, предвођени својим Архијерејем, Владиком Јованом, у трпезарији Богословије окупили смо се око заједничке трпезе где је заиста доминирала љубав и радост као једина и истинска слика овог догађања оствареног у славу Божју а на радост људи.

Драган Степковић, вероучитељ