ВАСЕЉЕНСКА РАДОСТ У ЕПАРХИЈИ ШУМАДИЈСКОЈ

МОНАШКИ ПУТ КАО ТРАГАЊЕ ЗА БОЖАНСКОМ ЛЕПОТОМ Суштина монашког живота је опредељење за Христа и заједница са Њим, на уштрб заједнице и опредељења за свет. Циљ и смисао монашког пута је да се припремимо за излазак пред Господа, да ступимо у што приснију заједницу са Богом, и то непрестаним покајањем, молитвом, богослужењима, послушношћу, и уздржањем од благодати овог света сваке врсте. Садржај монашког живота је љубав према Божијој лепоти, носталгија за њом, свест о томе да је нисмо достојни. Монах каже, ја не осуђујем свет и оне који желе да воле Бога и свет, али ја не могу да своје срце поделим између Бога и света, већ желим да га у целости дам Богу. Монаштво је идење за Христом.

На дан Светих мученика Мануила, Савела и Исмаила 29. јуна, први пут у историји Саборног храма у Крагујевцу, благословом и љубављу Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, своје идење за Христом, своје корачање ка Њему, своје срце посветио је, Туфик Антониос Тајар, студент Православног Богословског Факултета у Београду, иначе родом из Сирије, древног антиохијског патријархата, једне од колевки православног монаштва, примивши први степен монаштва (степен расе и камилавке), и том приликом узевши име Светог великомученика Прокопија.

Обративши се, сада већ монаху Прокопију, Преосвећени Владика Јован, у очинској љубави и старању за живот младог монаха, посаветовао га је рекавши му: Сви се ми радујемо што је Црква Христова, Црква Православна, добила једног младог и новог монаха у лику оца Прокопија. То је радост за Цркву за све нас, јер се монаштвом и свештенством обнавља оно што је Господ хтео, да се овде и сада започне Царство Небеско. Наш млади монах рођен је не у Србији, него у светој земљи антиохијској којом су ходили велики угодници Божији. Промисао Божија га је довела у Србију, да студира теологију. А теолог је онај који се моли. Његова је жеља била да овде у Србији, шумадији, прими први степен монаштва и да буде рукоположен у чин ђакона. Драги оче Прокопије, нека ти ово монашење буде на твоје спасење, и ако будеш радио на твом спасењу, радићеш и на спасењу оних поред тебе. Монаштво није ништа друго него савршенији облик хришћанског живота. Желим ти да у твом животу постигнеш једино смирење. Јер ако хоћеш било коју врлину да усавршиш нећеш успети ако у темељ твог живота не поставиш смирење. Ако буде смирења, из њега ће све изаћи, оно што је ваљано, честито, праведно, поштено и што је за спасење потребно. Из смирења произаћиће и права молитва и права љубав и права вера. Нека ти Господ и свети великомученик Прокопије чије си име понео, буде пример, а нама су светитељи заиста пример живота. Желим ти брате и оче, да од данас ходајући земљом мислиш на небо. Нека ти је срећно и Богом благословено.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Беседа епископа крушевачког Г. др Давида

Беседа епископа новосадског и бачког, сомборског и сегединског Г. др Иринеја

Сутрадан у суботу 30. јуна у Саборном храму у Крагујевцу, Преосвећени Владика бачки Иринеј, Преосвећени Владика крушевачки Давид, Преосвећени Владика јегарски Порфирије, и Преосвећни Владика шумадијски Јован служили су Свету Архијерејску Литургију, и после евхаристијског возгласа: И да буду милости великог Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима Вама, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован рукоположио је младог монаха Прокопија у чин јерођакона. У молитви хиротоније Владика Јован је призвао благодат Божију да укрепи слабог и немоћног за велика Божија дела и да му да све што му недостаје, да постане способан да послужи Цркви. Да га испуни сваком вером, љубављу, силом и светињом, силаском Светог и животоворног свога Духа. У свом поздравном слову Епископ Јован је рекао младом јерођакону Прокопију: Помолимо се за њега (Прокопија) да благодат Светог Духа остане на њему до краја његовог живота, а њега да замолимо да се он моли за нас. Благо Цркви Христовој и народу Божијем из којих се узимају изабрани, да предстоје народу Божијем, да свештенодејствују тајну Цркве, тајну Литургије. Оче Прокопије, ти од данас постајеш свештенослужитељ, а свештенослужитељ треба да представља Христа, и да народ кроз свештенослужитеља гледа Христа, велики је то дар и велика одговорност. Свештенику је дато да кроз свештеприношење стално дотиче својим рукама Господа, и због тог дотицања треба да буде свестан тог дара Божијег, али у исто време свестан и одговорности дара који није дат ни анђелима. Нека те Господ укрепи на путу којим си кренуо. Изабрао си пут трновит, узан, али си изабрао пут сигуран, јер њиме ћеш да стигнеш право код Господа.

Беседа епископа јегарског Г. др Порфирија

Појање јерођакона Прокопија

Беседа епископа крушевачког Г. др Давида

После Евхаристијског сабрања у Епархијском дому, љубављу, залагањем и трудом Епископа Јована, приређена је трпеза љубави за Епископе, свештенство и госте.

Срећко Зечевић, јереј

ФОТОГАЛЕРИЈА 1