У својој надахнутој беседи, Епископ Јован подсећајући нас на тежину времена у којем живимо, позива нас да се угледамо на наше светитеље и угоднике Божије као што је то био деспот Стефан, који су давали народу утеху у виду уздања у Бога, да не губе веру, молитву и љубав. Јер неће Бог оставити онога, ко Бога љуби. Даље, Владика нас упозорава да смо постали равнодушни за своје спасење. Не можемо да чекамо да нас неко други спасава. Привешће нас благодат Божија, али не без нашег учешћа, не без наше воље. На крају своје беседе Епископ Јован нас саветује да носимо бремена једних других. Јер то је пут Христов и пут којим је ишао деспот Стефан и кнегиња Милица.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

На крају Литургије пререзан је славски колач и приступило се трпези љубави.

Манастир Павловац, налази се на југоисточним обронцима Космаја, на заравни изнад источне обале Тихановачког потока, у атару села Кораћице (7 километра северозападно од Младеновца). На основу историјских извора (акт деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима из 1425. године) и архитектонских одлика манастирске цркве, поуздано се закључује да је манастир подигнут у другој или трећој деценији XV века. Саграђен је на важном стратегијском путу који је водио из Београда за Рудник и Ибарску долину. Кроз цео XVI век, турски пописи у Павловцу затичу монахе, тако да је запустео вероватно пред Велику сеобу, да би пропојао у наше време, 1999. године.

Петар Лесковац, ђакон