Уџбеник је написан модерним језиком, а у њему се упућује на циљеве и смернице које могу вешто изложити етичке ставове Православне Цркве, као и указати у којој мери она креативно одговара на модерне појаве и кретања у друштву. Аутори су зналачки ишли у корак са друштвеним наукама које се изучавају у средњој школи (првенствено мислимо на социологију и философију које се уобичајено обрађују у завршном разреду средњих школа) и покушали, преко одређених смерница које можемо наћи у уџбенику, произвести живу и креативну расправу која би учинила веронауку занимљивом, како би се преко егзистенцијалних одговора указало на потребу њеног постојања унутар школског система.

Овај уџбеник садржи пет поглавља; у уводном поглављу се излаже етика као наука (стр. 9–25), потом се у првом поглављу говори о предусловима етичког живота (стр. 25–47), у другом поглављу се обрађују основна полазишта, циљеви и изрази етичког живота (стр. 47–79), у трећем критичке егзистенцијалне ситуације (стр. 79–99) а у четвртом социјална питања етичког живота (стр. 99–174). Унутар књизи ћемо наћи тематику која је више него актуелна: о мотиву у животу (стр. 32–39), о слободи (стр. 39–47), смислу среће (стр. 47–54), о пуноћи живота (стр. 61–67), о самоћи (стр. 79–87), стресу и агонији (стр. 93–99), поштовању живота (стр. 118–125), људском телу (стр. 125–131), држави (стр. 149–156)...

Аутори су се при своме излагању користили јасним језиком, а напоредо са православним износили су и ставове секуларних наука или изводе из књижевности или философије, док су при крају потпоглавља изнели наводе из Библије или делâ Св. Отаца, као и из светске књижевности или философије (углавном Достојевског или Берђајева) који би указивали на православни став (али и одељке који се противе хришћанству – извод из Ничеове Воље за моћ), чиме би слушаоца подстакли на размишљање. Овакви прилози би користили катихетама, који би кроз њих добили јасне смернице како да целу расправу учини занимљивом. Питања која ћемо наћи на крају сваке лекције својом провокативношћу имају за циљ да подстакну не само давање одређених одговора већ и преиспитивање самог понашања и поступака.

Једина наша замерка се односи на недовољну обрађеност тематике полности, где се сексуалност на неки начин поставља искључиво у сврху продужетка врсте (стр. 135). Према нашем мишљењу, сексуалност за циљ мора имати љубав – тада превазилази анимални порив и постаје хумана, чиме упућује на повезаност и заједништво животних партнера...

Овај приручник засигурно може бити од помоћи савременом вернику. Своју примену може да има и у нашим богословијама, а поред тога би га требало користити у настави Православног катихизиса у 3 и 4 разреду средњих школа, сагласно прописаном плану и програму. Сваки читалац ће у овој књизи наћи бројне одговоре, првенствено односно одређених модуса понашања, али и неких појава у друштву.

Славиша Костић

Извор: Православље, број 1091, стр. 37