На самом почетку Свете Литургије, Епископ шумадијски Г. Јован рукопроизвео је у чин чтеца Милоша Ћирића, студента друге године Православног Богословског факултета Универзитета у Београду. Мноштву народа, који је са великом радошћу дочекао свог Архијереја и присуствовао Литургијском Сабрању, након прочитаног Јеванђеља, Владика Јован обратио се богонадахнутом беседом. Епископ је подсетио верни народ да између Цркве и Христа нема никакве разлике. Храм је слика Цркве Божије којом управља Дух Свети, а Литургија највећа Тајна неба и земље. Сваки долазак на њу је освећујићи сусрет човека са Богом у коме се сажимају сва времена, прошла и будућа, у Вечност и Царство Божије. Литургија и јесте предокушај Царства Божијег. Темељ овог сусрета и предокушаја није ништа друго него љубав према Богу и другом човеку. Из те љубави произилазе све хришћанске врлине, вера, нада и милосрђе. Ове врлине нису са овог света. Њих нам је подарио Господ и без њега би били ускраћени за овај велики дар. Без тог дара свет би остао заробљен у лицемерству, дволичењу, фарисеја и књижевника, које је Господ највише изобличавао.
Љубав за нас хришшћане није само емоција. Она је присуство Божије у нама. Без љубави и вере у човеку се рађа мржња, најмоћније оружје којим се ђаво служи да би унизио човека, која га уводи у паклено стање. Сведоци смо све веће мржње и зла у свету данас. Видимо да многобројни закони који се доносе у свету да би спречили и искоренили зло остају немоћни и безуспешни у својим покушајима и остварењу циља. Али све сукобе, породичне, друштвене, сву мржњу које данас има и у држави па и Цркви једино љубављу можемо решити јер се тако Бог усељава у човека. Кроз поштовање заповести о љубави према Богу и човеку достиже се и светитељство, идеал за који неоправдано мислимо да је данас недостижан.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована
Подсетивши на трпљење праведног Јова у Старом Завету, на његову живу веру у Искупитеља, владика је подсетио на проблем савременог човека, очајање. У том простору очајавања ђаво најлакше делује и чини људе пакленим синовима који су спремни да учине свако зло. Али ми хришћани знамо да они који су у Цркви, они су на путу спасења и Цркву доживљавају као брод који их уводи у сигурну и мирну луку у којој су мржња и зло побеђени.
После причешћа свештенства Колубарско-посавског намесништва причестило се и мноштво верног народа. У продужетку литургијског славља уследила је трпеза љубави уприличена трудом братства храма Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/2594-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83#sigProId149e7907e4