Осврнувши се на прочитано Јеванђеље о богаташу и убогом Лазару Владика Јован јеподсетио верне да са земље постоје два пута која воде у вечност, један води у Рај а други у пакао. Све што човек чини на земљи је бесмртно, и добро и зло, али је разлика ова два пута, пута добра и пута зла, огромна. Пут добра одводи човека у Рај пред лице Божије, заједно са светитељима и нашим прецима који су се удостојили да буду у Рају. Пут зла нас удаљује од лица Божијег, као и све оне наше претке који се нису потрудили да са ове земље и са овог света оду у живот вечни. Јеванђеље о богаташу и убогом Лазару открива нам тајну људског живота, живота који почиње овде на земљи и вечито траје. Наш земаљски живот је кратак, али судбоносан. Човек мора да уложи труд како би свој живот проживео анђелски, чисто, поштено и хришћански. Зато непрестано треба да размишљамо о вечном животу, о томе да једном морамо поћи са овога света и растати се са својим богатством и са својом бедом. А данашње јеванђеље нам показује да ни богатство ни сиромаштво нису сами по себи зло. Нити је богатство увек препрека, нити је сиромаштво увек сигурност за Царство Божије. Човек је тај који ове две ствари својим поступцима претвара у добро или зло. Као слободне личности ми имамо и велику одговорност. Пред Богом ћемо одговарати за све, оно најмање и оно највеће, што смо чинили. Ружна помисао, ружна реч, поглед, оговарање, маколико то било мало, зло је. А мало зло рађа још веће и веће зло. Често ћемо данас чути да неко каже како није грешан јер није убио, није украо, није упропастио. Богаташ из данашњег Јеванђеља није био ни убица, ни крадљивац, ни прељубочинац, али и поред свега тога он није завршио у Рају.То није било зато што је он био богат. Разлог за то је тај што он никада није мислио на своју душу и на вечни живот. Никада се није запитао зашто му је Бог дао душу и бринуо је само за јело и одело. Да је показао мало милости према другима и да свој живот није провео лакомисленолако би заслужио Рај. Ни Лазар није отишао у Рај зато што је био сиромашан, већ зато што није роптао у свом сиромаштву, ни на Бога, ни на богаташа, већ је све примао у смирењу. Пожелевши нам свима да сеу богатству које нам Бог даје не понашамо немилостиво,и да схватимо да сромашни постоје како би се смиловали на њих и задобили Царство Небеско, а у сиромаштву да стекнемо смирење Убогог Лазара, Владика је завршио своју богонадахнуту беседу.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након тога приступило се трпези љубави коју су верници,заједно са својим свештеником Мирославом Филиповићем, с љубављу припремили.