ОСВЕЋЕЊЕ ТЕМЕЉА ЦРКВЕ СВ. НИКОЛАЈА У ТУЛЕЖИМА

Дана 14. априла 2007. године епископ шумадијски Г. Јован заједно са умировљеним епископом захумско–херцеговачким Г. Атанасијем, осветио је темеље новог храма посвећеног св. Николају Мирликијском у селу Тулежи код Аранђеловца. Освећењу темеља, као и Светој Литургији присуствовао је и министар вера Г. Милан Радуловић, као и осамдесетак свештеника шумадијске епархије.

У беседи коју је одржао владика Атанасије главна тема било је Васкрсење Господње, посебно појашњено кроз јављање Васкрслог Христа Луки и Клеопи на путу за Емаус. Цитирајући речи путника за Емаус: „зар нам није срце горело док нам је говорио путем?“ Владика Атанасије је нагласио да је срце дубина бића људског и да се срцем може видети Бог, те да је разум људски само потрчко и слуга срца. Говорећи о причешћу као чаши живота, владика је позвао сву децу да се причесте, јер Светле седмице нема поста, а има причешћа. Посебно је нагласио значај покајања, цитирајући српску пословицу: „покајање је најлепши цвет људског поштења“, позвавши све на покајање, а посебно оне који се буне и који руже и клеветају владику Јована, који је „студеничко дете“.

 

Након Свете Литургије, владике, свештеници и окупљени народ су поделили радост и у заједничкој трпези, где је владика Атанасије поново мештанима честитао изградњу храма и замолио да он не буде само грађевина, већ дом молитве и слављења Бога.

После ручка, владике и већина свештеника су пошли у село Венчане, где их је сачекало стотинак људи окупљених око тамошњег пароха Небојше Стевића. Они нису присуствовали Светој Литургији у Тулежима, већ су чекали испред венчанске цркве са разним транспарентима и паролама, као што су: „Владике не преводите нас у католицизам“,  „о. Небојша је недужан, а владика Јован уводи новотарије“, „Саборе СПЦ не дај да нас преведу у католике“, „Хвала јерусалимској патријаршији на подршци“.

Након отпеваног Васкршњег тропара у цркви, владике и свештеници су изашли напоље и прво се народу обратио владика Атанасије, позвавши народ да не наседа на клевете и лажи које су написане на паролама. „Ако сте Срби, немојте да радите оно што раде расколници у Црној Гори предвођени Мирашем“, замолио је владика Атанасије.

Тада су неки затражили да им се обрати владика Јован, који их је поздравио и почео говорити:

„Овде смо данас да вам кажемо истину, али Истину, јер јеванђеље каже: „познајте истину и истина ће вас ослободити“. Ово све што пишете – то није истина, то није Христос. Браћо и сестре, нико овде вас не води у католицизам, нико овде не издаје Христа, нико овде не ускраћује славу, нико овде не руши иконостасе. Према томе, ја вас уверавам, све што је ваш свештеник говорио – неистину је говорио. Нико није реформисао Литургију. То само говоре они који не знају шта је Литургија, а ко не зна шта је Литургија, не зна шта је Црква. Ви да знате шта је Црква, ви би трептали од страха бар оне Страсне седмице, када небо и земља дрхти због издаје Христа. А ви, стављате катанац на храм, који ће бити сведок и вама и мени када будемо изашли пред лице Божије, да немате ни Литургију на Велики четвртак, да немате Страсних јеванђеља, да немате царских часова на Велики петак, Литургије на Велику суботу, НА ВАСКРС!! То, је ли то Србин, је ли онај који то ради православан?!“

Тада је неко питао: Зашто Ви нисте дошли пре тога да нам ово кажете што сада причате?“

Владика је одговорио:

„Господо и браћо, ишао сам редним путем, а не како ви мислите. Позивао сам вашег свештеника неколико пута да дође на разговор, да се нас двојица договоримо. Толико аката постоји, јер „ако лаже коза, не лаже рог“.

Ја сам овде епископ и док ме Црква Божија држи за епископа овде, ја сам одговоран. Али сам хтео, не са оваквим паролама, него са њим као човеком, као свештеником, да њега прво заштитим, да њему мантију сачувам. Браћо и сетре, данас је велики празник, али вас уверавам – ова моја крпа, моја мантија, ближа је њему него сви ви! Јер, ја сам његов духовни отац овде. А дајте ми тога иоле нормалног духовног оца који убија своју децу.

Према томе, у заблуди сте тешкој, браћо и сестре. Све што сам поступао, по канонима Цркве сам поступио. Ја вас једино молим, Бог је ту који ће решити проблем. Ви нисте устали на владику Јована - ви сте устали на Цркву Христову! А апостол Павле каже: „ко Цркву поквари, поквариће њега Бог“. Али вас молим, још имамо времена. Бог је стрпљив. И ја сам стрпљив. Дајте, ко Бога вас молим, да данас на овај велики празник опростимо, али да се вратите у ред и поредак. Опростите молим вас, власништво ове цркве нисте ви, већ Српска Православна Црква и епархија шумадијска. Како бисте се ви, браћо осећали да ја дођем у вашу кућу и закључам вам кућу? Имам ли ја на то право? Немам. Зато немате ни ви право да закључавате цркву. Према томе, ја вас позивам људски, хришћански, братски, да се покајете, да се измирите!

Ја који сам са једанаест година отишао у свету Студеницу, ви мене проглашавате јеретиком?! Грешан јесам, али јеретик нисам. Ја да издајем? Па јер ја славим славу? У заблуди сте, браћо и сетре. Ја вас још једном молим, Христа ради - остaвите, има ко ово да решава, у Цркви све има ред и поредак. Желео сам са вама да се видим, понављам, али сам претходно желео да седнем са вашим свештеником, да му све објасним, и он то треба да зна, али на жалост, не зна поредак“.

Неко је упитао: Шта је то он погрешио“?

„Погрешио је што је довео до овога и вас овде окупио“, рекао је владика Јован.

„Није нас он окупио“, узвикивали су многи.

Владика је наставио: Браћо, немојте мени да причате, у Цркви нема раскола ако га не поведе мантија“.

Неко је потом рекао: И Ви сте довели овде сто свештеника“.

„Ти то причаш што не знаш. Ја сам окупио моје свештенике да покажемо радост Васкрсења, служећи Свету Литургију, а не да овде правим побуну, како сте ви урадили. Јесте ли били на Литургији данас?“, рекао је епископ Јован.

Одговор је био: „Нисмо“.

„Нисте! И шта онда говорите?! Ако ви, браћо и сестре, мислите да је владика погрешио, не можете ви да судите владици, њему суди Сабор. Према томе, оставите да ствари иду једним редом и поретком. Од данас, будете ли опет правили нешто, онда ћу применити Каноне. Збогом народе, Христос Васкрсе!“

Након овога, епископи и свештенство су поздравили народ и напустили Венчане.

Парох  трећи петропавловски

Александар Миловановић, јереј