После прочитаног Јеванђеља, владика Јован је очински беседио сабраном народу о циљу нашег живота на земљи, тј. о нашем спасењу. Владика се најпре осврнуо на прозбу којом се завршава свака јектенија на службама, а у којој се каже: заштити, спаси, помилуј и сачувај нас Боже благодаћу Твојом. Ми свакодневно молимо Бога да нас заштити- али од кога то да нас заштити? Најпре и највише од нас самих! Од нашег греха, од наше слабости, мржње и маловерности и свега онога што нас удаљава од спасења. Молимо се и да нас заштити од ђавола и његових замки, али и од свих оних који нам желе зло.

Црква се стално моли за све- и вернике и невернике, и праведне и направедне, и за непријатеље и јеретике; али треба да знамо да се Света Литургија служи само за благоверни род хришћански. А свака Литургија је слика оне небеске непрестане Литургије у Царству Божијем. Зато морамо бити свесни, да ако нас нема на овој замаљској Литургији, тј. ако се не причешћујемо телом и крвљу Христовом, неће нас бити ни у оној небеској Литургији.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

После свете Литургије Владика Јован је са свештенством остао на заједничкој трпези у дому надлежног свештеника протонамесника Бранимира Товиловића.

јереј Александар Миловановић