Како је вече одмицало створила се сјајна интеракција између песника и присутних, а своје двочасовно казивање песник је завршио својим, сада већ култним делом, “Кад будем (још) млађи”. Ово је први пут да је иако још увек не завршен парохијски дом у Лазаревцу заблистао пуним сјајем украшен са неколико стотина Лазаревчана, као и многобројних гостију и на тај начин присутнима представио своју будућу намену.

Књижевно вече је организовано уз помоћ Удружења књижевника Србије и Зеочких винара, којима се овом приликом захваљујемо.

Братство храма Св. вмч. Димитрија у Лазаревцу