Након одслужене свете Литургије у Светотријичном храму, задужбини кнеза Милоша Обреновића, који је најзаслужнији што је у XIX веку Светосавље постало поглед на свет и у Цркви и у школи, деца су својим рецитацијама показала да и у најранијим годинама разумеју величину и значај првог српског архиепископа. А онда су свештеници Старе цркве пожурили да као прави светосавски пастири у школама пресеку славске колаче и учествују на академијама коју су припремили ученици са својим наставницима.

Ове приредбе, показале су, чини се, да млади Светог Саву доживљавају пре свега као богослова и светог оца, који показује пут спасења, а тек после као националног посленика, заслужног за овоземаљске вредности.

Домаћини славске трпезе у цркви били су Бранислав и Биљана Спасић. Скуп свих које је овога 27. јануара окупио Свети Сава, протекао је у атмосфери достојној великог узора и био је још једна прилика да се разговара и размишља о томе како у наше време уградити светосавске вредности.

Мирослав Василијевић, протођакон