У беседи Преосвећени Владика је говорио о св. Антонију Великом. Свети Антоније је био од богатих родитеља и све своје богатство је раздао сиромасима. Ходио земљом а мислио на Бога. Он је испунио све хришћанске врлине, и зато је и трпео зарад Царства Божијег. Међутим, и тада као и сада, људи су за онога ко је предано служио Богу, говорилои „да није нормалан“. Свети Антоније није завршио овоземаљске школе, али је зато био учитељ учитељима. Када је једном приликом водио разговор са мудрацима, питао их је“ шта је старије , разум или књига“, и они су одмах сагледали Антонијеву величну, а велики је постао врлинама. Врлина је у стању да окрилати човека, а човек је онолико велики колико има Бога у себи.
Ако све имамо а Бога изгубимо, немамо ништа.
Ђакон Миљан Антић