На светој Литургији Првојерарх шумадијски крстио је малог Милутина, сина старешине храма св. влкм. Димитрија, протојереја Марка Митића и супруге Душе, као и ћерку њихових кумова Бојана и Милице Михаиловић, малу Василију. Литургијско славље увеличано је и рукоположењем ђакона Родољуба Војиновића у свештенички чин. Све наведено допринело је свечаности и торжествености Сабрања. Препуном храму обратио се Владика богонадахнутим речима да смо се сабрали како би у Цркву увели нове чланове, Милутина и Василију. Они су данас добили право да имају све оно што хришћани у Цркви добијају. Испуњавањем Светих Тајни и они ће задобити благодат и биће уписани у Књигу живота. Та се књига најбоље исписује хришћанским животом, оним што је добро, честито и ваљано. Не живети хришћанским и крштењским животом, значи исписати себе из књиге живота. О томе говори и данашње Јеванђеље. О томе говори и седми члан Символа вере, који каже за Господа Исуса Христа: И који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима и његовом царству неће бити краја. Питамо се да ли је могуће да ће тај Бог, за кога говоримо да је Љубав, бити тако страшан Судија. На овакво нас размишљање наводи људска логика, логика палог човека, непокајаног грешника. Том логиком човек се својим злоделима сам опредељује за пакао. За оне који верују у Христа и живе Христом, који у себи имају љубави за Бога и другог човека, за њих тај суд неће бити страшан. Напротив, биће радостан јер ће их сјединити са Богом, јер ће живети у вечном Царству Небеском. Ни једно добро дело које учинимо у овом животу, неће остати ненаграђено, као што ни једно зло дело неће проћи некажњено. Други долазак Господа Исуса Христа биће раздвајање праведних од грешних и у томе је правда Божија. Без тога не би било разлике између добра и зла, поштења и непоштења. Онда би била бесмислена борба са страстима и са мукама, ако је то све једно исто. Али нам ово Јеванђеље сведочи да ће Господ раздвојити праведне од неправедних. А наћи се на страни праведних није тешко. Потребно је да другог човека осетимо као себе саме, да осетимо његову бол, патњу и муку. Чинити милосрђе и бити братољубив, то је пут спасења.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Свештеника Родољуба Војиновића, Епископ шумадијски Господин Јован, поставио је на рудовачку парохију и подсетио на узвишеност свештеничке службе, на одговорност за поверени му народ Божији, на чистоту живљења у којој мора дарове приносити Богу. Свештенство је позив није професија, свесна жртва која доноси неизмерну радост ономе ко је на њу спреман. Оно је крст који се носи у смирењу и непрестано сведочење вере и молитве.

По завршетку литургијског славља уследила је трпеза љубави, коју је су приредили протојереј Марко Митић и јереј Родољуб Војиновић.

свештеник Влада Димитријевић