Владика је после прочитаног јеванђеља на почетку беседио о литургији која је благодарење и запитао има ли лепше радости за човека него да заблагодари ономе који нам је све дао. Бог као животодавац позива нас да живимо хришћански да би вечно живели са Њим. Он нас позива на међусобну љубав јер је Бог је љубав и у љубави пребива. Љубав је извор и начин живота. Човек који има љубави нема зла у себи већ сваког човека сматра већим од себе. У наставку је епископ говорио о што чешћем причешћивању јер то је храна за душу која је богочежљива. Тело нас вуче доле а душа вуче у висине ка Господу јер душа подиже тело. Зато смо позвани да душу хранимо добрим делима. Требамо и постити и исповедати се али су нам пре свега неопходна дела љубави. Молитва је истинско дело љубави јер она незна за препреке. Истинска молитва нас васкрсава и пре свеопштег Васкрсења. Она треба да је пре свега искрена а не фарисејска и лицемерна. Говорећи о посту који нам следује владика је напоменуо да пост није само у уздржању од мрсне хране већ да одстранимо недела, да укротимо језик, да исправимо мисли. У Господу нам је спасење и он нам једини може помоћи да очистимо и мисли и речи и дела. Црквена заједница нам омогућује и очишћење и вечност али у њој морамо да осетимо другога, да осетимо радост али и тугу и рану другога. На крају је владика напоменуо да смирење и кротост омогућују да се и искрено молимо и искрено постимо. Својим гресима се удаљујемо од Бога, али се постом и милотвом очишћујемо а истинско јединство је само у телу и крви Његовој тј. у светом причешћу.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

После причешћа Епископа и свештенства уследило је причешће деце и верног народа. По завршетку литургије сви заједно су се упутили до новоподигнутих темеља за нови храм где је уследило њихово освећење од стране Архијереја. Владика је похвалио народ на туду који је уложен на почетку изградње храма и позвао све да га у љубави и доврше. Сви треба да живимо у Цркви тела Христовог да би обитавали у благодати. Сваки храм је праче неба на земљи и овај храм је то. Храмови су тако грађени да нас подсећају на небо.

Након освећења темеља уследила је богата трпеза љубави за све окупљене коју су припремили домаћини са својим свештеником Игором Обрадовићем.