У надахнутој беседи Владика је рекао да, Господ Исус Христос својим животом, страдањем и вазнесењем показује пут сваком човеку. Као што ни Христов живот није био лак, тако није лак ни живот хришћана. Бити хришћанин значи стално стражити над собом. Кад знамо ко нам је непријатељ, ми се њега чувамо, међутим, страшно је кад хришћанин хришћанину чини зло, пакости му, када пријатељ пријатељу науди. Човек није хришћанин по имену, него по животу, и он чини зло другоме зато што је затамнео у себи светлост Христову. У свакоме од нас светли Христос, али ми ту светлост затамњујемо својим гресима. Нико не може бити светлост свету, ако није просвећен Христом. Сва наша дела су откривена, ништа се не може сакрити. Чинимо ли добро излазимо на светлост дана. Када живимо Христом онда светлост у нама исијава. У исијавању светлости Христове ми видимо своје унутрашње стање. Као када сунце обасја ваздух па видимо сваку честицу прашине, тако и човек види своје грешно стање. Светлошћу смо просвећени крштењем и Светим тајнама. И ако не живимо као хришћани, затамњујемо своју светлост, већ, видимо само друге а никако себе.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Добро је да се унесемо у живот другога, али само за љубав. Свети Атанасије Велики је живео светлошћу Христовом. Гоњен од злих, крио се да би своје гонитеље сачувао греха.

Миљан Антић, ђакон