Владика је на 43. зачало Јеванђеља од Матеја, које говори о познању Оца и ношењу бремена кроз живот, рекао да живот вечни не можемо имати без спознаје Бога. Ми не можемо да откијемо суштину Бога, али нам се Он открива онолико колико нам је потребно. Ми Бога видимо онолико колико Га осећамо у срцу. Видимо Га кроз држање заповести, јер Господ Себе оставља Цркви. Зато каже да нико незна Оца до Син и ако Син хоће коме да открије. Ако је наш живот саображен са хришћанским животом – познаћемо Бога. Када епископ на литургији седи на горњем месту у храму са свештеницима са једне и друге стране он иконизује, изображава самога Христа, а свештеници апостоле. То је знак другог доласка када ће Господ Исус Христос судити живима и мртвима. Зато Господ каже да ако смо уморни и натоварени земаљским законима, то је терет који више не морамо да носимо, јер кроз Цркву добијамо опроштај грехова, али само онај који слуша Цркву. Хришћанство је да живимо Христом и Јеванђељем. Ко љуби Бога – држаће заповести. Ум мора да буде повезан са срцем, иначе ће језик сам да прича, а ако ум спустимо у своје срце, онда ће и језик говорити Истину, а Истине нема без Христа, била је поука верном народу Владике Јована.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић