Тумачећи прочитано јеванђеље, владика је нарочито нагласио да се Христове речи, где човека упоређује са зрном пшеничним које ако не умре једно остаје, односе на човеков дух и мисао које ако су затворене у његовом сопственом егоизму, гордости и самодовољности не могу ништа постићи на плану спасења. Ако је човек затворен он мисли да је себи довољан. А може ли се нешто ставити у руку затворену?

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Ми људи морамо имати отворену душу и срце. Горд човек нема мира зато што га хвата страх, а то је што није човек смирења. А како да проверимо себе? По томе да ли држимо заповести Божије и по томе да ли јеванђељски живимо. Христос на једном другом месту каже "Ко чува живот свој изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га" (Мт 10,39). Како ове речи да схватимо? Човек мрзи ако у души нема Бога. Као што тело, пошто је од земље, мора од земље и да се храни, исто тако и душа пошто је од Бога, од Бога се мора и хранити. Ако душа каже не треба ми Бог она умире.

На крају свете Архијерејске Литургије на позив ђакона ,,Са страхом Божијим и вером приступите'', верни народ је пришао Светој чаши и примио освећене Часне Дарове, Тело и Крв Господњу.

Протонамесник Небојша Ракић