Иако је од самог почетка дана било веома топло, народ је са љубављу приводио децу на Архијерејски благослов и Владика је кроз дугачки шпалир дошао до цркве. Затим је почело свечано велико освећење храма и после трократног опхода око цркве Владика је позвао народ да се сви заједно помолимо светом Николи и Светом кнезу Лазару чије су мошти положене у Свету Трпезу. Владика је у беседи позвао народ да од данашњег дана када улазе у храм имају на уму да је светиња пре свега под заштитом Духа Светог. Да се сете чије су мошти овде уграђене јер велики је дан када се освећује храм. У место где се полажу мошти биће положена сва исписана имена и генерације после нас свршаваће свету литургију над тим моштима и тим именима. Говорећи о подизању храма Владика је захвалио свима али је истакао ктиторску улогу породице Тодоровић, господина Николе и његове супруге Драгице, чијим је трудом и залагањем храм засијао у пуном сјају.

После освећења цркве, уследила је Света Архијерејска Литургија у порти храма, где су епископу саслуживали: протојереји-ставрофори Видо Милић и Драган Павловић и јереји Владимир Димић, Игор Обрадовић, Славиша и Срђан Спасојевић. Светој Тајни Причешћа приступио је велики број народа и деце а после свете литургије уследила је Владикина беседа. Епископ је на почетку честитао овај благословени дан када је освећен нови храм. Велики је дан јер ово место је добило свету кућу и сви крштени смо позвани да цркву схватимо као светињу. Морамо непрестано водити бригу о цркви и свом духовном животу. Храм је саграђен да се у њега сабирамо и његова величина ће се мерити нашим учешћем у литургији и Светом Причешћу. Данас нигде не можемо отићи и затражити спасење сем у храму. По речима цара Давида да се не уздамо у кнезове овога света јер код њих нема спасења. Истинско лечилиште је црква и ту ћемо пре свега очистити наше срце где ће мо Бога сместити. Владика је нагласио да је ово 52 црква коју је за једанаест година осветио али ће њена пуноћа бити истинска ако ми будемо у њој. Епископ је искористио прилику је да се сетимо и оних који су започели овај свети храм; свештеника Василија који нас гледа данас са неба а чији су синови данас служили са нама; отаца Драгана и Слободана који су из овог краја и који су приложили звоно и свих оних који су помогли и материјално и духовно, да се овај храм сагради. Било шта да градимо када се сруши нема помена сем цркве јер из земље извиру молитве које нас опомињу да је ту била црква. Градити цркву значи градити Дом Божији. Посебну пажњу заслужује породица Тодоровић ( Никола и Драгица са својом породицом који су пореклом из овог места а данас живе у Лос Анђелесу) која је проглашена за ктиторе и они ће непрестано бити помињани на литургији и увек ће их штитити Свети Никола. Материјално су дали али су се духовно обогатили и себи кућу на небу саградили. На предлог епископа шумадијског Господина Јована Синод СПЦ је одликовао породицу Тодоровић орденом Светог Саве другог степена.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Након освећења храма уследила је богата трпеза љубави за све окупљене и уметнички програм у којем су посебно место имали певачица Мерима Његомир, певач Предраг Живковић Тозовац и хармоникаш Љубиша Павковић а. На крају су на указаном признању својим говором благодарност изразили и ктитори Никола и Драгица не скривајући радост што су могли да укажу своју љубав према цркви и отаџбини.

свештеник Владимир Димић