Као што је Чудотворна икона Богородице Тројеручице Хиландарске имала, и по предању и по историји, подстицајан утицај на Српску Цркву и њене најзначајније личности, тако је и празник када се прославља ова света слика (25. јул) вишеструко одређивао служење Богу и Цркви Његовог преосвештенства Господина Јована, епископа шумадијског и администратора Жичке епархије: на дан када се Црква сећа Чудотворне хиландарске иконе године 1980. постао је игуман студенички, а пре двадесет година, на овај празник постаје Епископ Цркве Божије на хиротонији у Студеници. Ове године, црквено празновање Хиландарске заштитнице било је посвећено у цркви Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, катедралном храму Епархије шумадијске, и молитвеном сећању на јубиларну годину посвећења садашњег шумадијског Владике за Епископа тетовског и викара патријарха српског. Служена је света Литургија, на којој је началствовао Пресвећени Владика Јован, уз саслужење Епископа пожаревачко-браничевског др Игнатија, Епископа никшићко-будимљанског Јоаникија, игумана студеничког Тихона и презвитера и ђакона шумадијске и жичке епархије и учешће народа Цркве Божије у Шумадији, међу којима су биле и одговорне личности јавног живота.Након читања јеванђелског зачала, беседио је Епископ др Игнатије, чије речи на прави начин разјашњавају смисао епископске службе у Цркви, а у контексту прослављања јубилеја Владике Јована:
“Овог дана благодаримо Господу за велики дар епископства који је подарио пре двадесет година брату и саслужитељу Господину Јовану. То епископство које је дар Духа Светога није дошло тек тако, као да то ми хоћемо, већ је том епископству претходило више деценија монашког живота нашег драгог Владике, када је он рекао – Господе, нека буде воља твоја а не воља моја, предајем се у руке Твоје; за то нису довољни наша воља и жеља. То је непрестана борба са страстима, са оним што нас одвлачи од Господа. Треба непрестано да потврђујемо да желимо да живимо са Њим. Данас посебно треба нагласити да Дух Свети сједињује нас са Господом, чини присутним Господа у лику свакога, али чини Господа присутним пре свега у лику Епископа. Зато су Свет Оци, као на пример Свети Кипријан Картагински, говорили да ако нема Епископа нема Цркве. То се потврђује у рукоположењима Епископа – тада се служи Литургија Педесетнице, а добро знамо да је Литургија Педесетнице рођење Цркве – свако рукоположење Епископа значи поновно рођење Цркве, поновно присуство Духом Светим Самога Господа међу нама.”
Беседа епископа браничевског Г. др Игнатија
На крају проповеди Владика Игнатије је, честитајући јубилеј Епископу шумадијском и пожелевши му свако добро од Господа, захвалио Богу што наша Црква у лику Епископа Јована има једног јерарха који својим животом пројављује Духом Светим Самога Господа у Цркви Божијој која му је поверена, пројављујући истовремено своје дарове, који су истовремено и Божански и људски.
Након Литургијског сабрања, у Владичанском двору у Крагујевцу, у дому Владике Јована, на свечаном ручку, окупили су се драги гости који су дошли да свом Епископу честитају двадесетогодишњицу архијерејског служења. У име Владичиних епархиота, захвалност за све добро што је учинио за Цркву и народ, а и наду да ће још дуго служити на спасење свих, изразио је Радиша Пљакић, потпредседник Епархијског савета.
Беседа Радише Пљакића, потпредседник Епархијског савета
О Владици Јовану, као драгом и важном сараднику на друштвеним и личним пословима, говорио је градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић.
Беседа градоначелника Крагујевца – Верољуба Стевановића
Колико је важно Епископово ангажовање у готово свим областима јавног живота, истакао је ректор Универзитета у Крагујевцу професор др Слободан Арсенијевић.
Ректор крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог протојереј ставрофор др Зоран Крстић свом архијереју упутио је честитке у име клира Шумадијске епархије, наглашавајући како је потпуна оданост Цркви Епископа Јована драгоцена за међусобно поверење и за спасењску мисију свештенослужитеља ове Епархије.
Беседа протојереја-ставрофора др Зорана Крстића, ректора Богословије у Крагујевцу
У име Жичке епархије, којом Владика Јован администрира више од пола године, честитке слављенику упутио је протојереј ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик у овој епархији.
Беседа протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика у епархији жичкој
Речи захвалности које је Владика Јован изговорио пред учесницима прослављања две деценије његовог архијерејског служења биле су пре свега емотивне и садржале су све оно што га карактерише као угледну личност наше Цркве, а то је да све што постиже не зависи од његове воље већ од тога што непрекидно живи са Богом, служећи Литургију, служећи другом, дарујући свима љубав... Као оне који су му највише помогли да буде то што јесте, истакао је своје благочестиве родитеље, браћу и сестре, духовност Студенице, где је духовно узрастао и научио се животу у заједници, своје свештенство, верни и добри народ Шумадије. Нарочито топлим речима говорио је о својим најближим сарадницима, без којих не би могао да црквени поредак у Шумадијској епархији доведе на изузетно висок ниво, што је опште позната чињеница у нашој помесној Цркви.
Беседа епископа шумадијског Г. Јована
Свештенство Шумадијске епархије, као знак оданости свом архијереју, а поводом двадесетогодишњице архијерејског служења, десетогодишњице владичанства у Шумадији и четири деценије од рукоположења у чин јеромонаха, припремило је изузетно богату књигу – споменицу Такав на архијереј требаше у којој се речју и сликом сведочи о животу Владике Јована у Цркви Божијој из које се заиста види да је овај Епископ до последњег свог дамара посвећен свим видовима црквене службе. Протојереј ставрофор Саво Арсенијевић, уредник овог издања, који се до крајњих граница самопрегора ангажовао да ово аутентично сведочанство угледа светлост дана, одликован је Орденом Светог Симеона Мироточивог. За старање да ова књига изузетно ликовно и графички изгледа Орденом Вожда Карађорђа одликован је Саша Ненадовић, власник крагујевачке штампарије Графостил, у којој је Споменица штампана.
