Након прочитаног Јеванђеља, ученицима, а пре свега онима који тек започињу своје богословско школовање, говорио је о томе шта је за њих најважније у хришћанском узрастању ректор крагујевачке Богословије протојереј ставрофор др Зоран Крстић.

Рукоположивши ђакона Владу Бранисављевића у презвитерски чин, Епископ Господин Јован, епископ шумадијски, будућем пастиру упутио је поуку која речито упућује и ученике Богословије шта се од њих у Цркви очекује:

„У благодати Божијој или се напредује или се назадује. Ако будеш чувао благодат Божију напредоваћеш, ако не будеш чувао благодат Божију назадоваћеш. Ништа ти неће помоћи ни чин, ни звање, ни твоја упорност, јер без благодати не можемо ништа чинити. Потребно је да се трудиш, колико можеш, да постанеш чист сасуд. У нечистом сасуду Дух Свети не може да обитава.

Ми падамо, и кад падамо благодат одступа. Али, када се покајемо, када се враћамо, благодат се поново враћа и умножава, зависно од ревности твоје.

Назадује се у лењости, јер ако као лењ будеш схватио свој позив и свој призив, ако будеш мислио – данас си рукоположен и више ти ништа не треба да учиш, да се трудиш, да се жртвујеш, онда боље да не примаш свештенички чин. Тек сада ти прдестоји ревност, тек ти сада предстоји вера, тек ти сада предстоји љубав и оно на шта упозорава апостол Павле – пазите на науку Христову. Јер ако будеш пазио на науку Христову и живео науком Христовом онда ћеш осветити себе и оне који су поред тебе.

И тебе ћу, оче Владо, подсетити на речи апостола Павла које је упутио Тимотеју – пази на стадо које ти је поверено, напасај га, али не по принуди него из љубави, не због нечасног добитка, него из срца – тада ће твоји верници препознати да се ти молиш за њих, они ће осетити твоју искрену молитву. Ако си спреман да за другога живот даш - то је вера. Давање себе за другог је вера.

Вера је и слобода. Од чега вера ослобађа? Прво, од нас самих. Молим те, осбоди себе од свега што те буде спутавало да идеш путем Христовим, од свега што те буде спречавало да се не дајеш. Што се будеш више давао и предавао Богу и верном народу своме, све ћеш више добијати. Дак се човек даје, он се не празни већ се пуни.

Молим те, имај страха Божијег. Док будеш имао страха Божијега у себи – да се стално питаш да ли си достојан овог признања, да ли си достојан да станеш пред светињу Престола Божијега, да ли си достојан да се преко твојих руку Господ даје другима, док ова питања будеш себи постављао – не бој се искушења којих ће бити.

Немој никада о себи мислити високо, мисли о себи много ниже него што јеси. Хришћанство је да сматрамо другог и бољим и паметнијим, већим и праведнијим од себе. Добио си благодат, али ће са неке друге стране насртати на ту благодат. Завапи Богу. Прво уђи у своје срце, види ко је у твоме срцу. У своме срцу, што каже Свети Макарије, поведи рат. И ако ту победиш, победио си.“

Преосвећени Господин Јован благослов полазницима богословске школе у Крагујевцу подарио је следећим речима:

„Ми данас призвасмо благодат Светога Духа за почетак вашег школовања. Самим вашим уласком у богословију, ви сте, драга децо, призвани за свету и узвишену службу. Молим вас да призвање које имате не изневерите. Ништа не бива без промисли Божије. Божија промисао је да се ви учите у богословији, да сутра постанете свештеници. Што будете више напредовали у призвању, то ћете више напредовати и у духовном животу, више ћете напредовати и у науци која вам се предаје.

Молима вас да оно што вам се предаје претворите у дело. Немојте да буде по оним речима апостола Павла – да знање надима. Ако је знање без љубави, онда заиста надима, знање без вере надима. Покажите већ сада на делу да сте ученици Божији, да сте ученици Цркве Христове. Вас већ народ препознаје и на вас се гледа другачије него на ваше вршњаке. Од вас очекују много више. Молите се Богу Духу Светоме да вам разведри ум и срце и да то што примате усвојите као начин живота. Док се тог принципа будете држали – не бојте се. Лекције треба да научите за живот. Покажите да сте хришћани међу собом, волите своје другове, помажете им, ако је друг поклекао помогнете му да устане, ако је тужан развеселите га, радујете се са другом који се радује. То је хришћанство. Чините другога већим од себе. Нека вам је срећан и Богом благословен почетак школске године.“

Негослав Јованчевић, професор у Богословији у Крагујевцу