Владика је беседећи на 43 зачало Јеванђеља по Матеју, направио једну анализу човека као личности уз унутрашње перспективе и у односу на свет и Бога. Христос је образац којим меримо све јер нас Јеванђеље обавештава да је Њему предао све Отац Небески, али не као слуги већ као своме Сину, Који је Јединосуштан са Њим. Бог Отац неће судити свету, већ је суд предао Сину своме Који је човек и Бог. Зато се ми у Њему Богочовеку спасавамо. За нас онда поставља питање како и колико познајемо сопствену личност. Негирамо је онда када говоримо о другима негативно ни не слутећи да заправо о себи говоримо. Често не познајемо сопствене помисли и срце, али смо уверени да познајемо туђе помисли срца. У вези са Христом је онда и наше ишчекивање да други долазак неће бити само као Спаситеља већ и као Судије. Он ће судити по правди. Ми се зато не требамо уздати у своја дела и у сопствене моћи, већ пре свега у милост Божију. Зато нас Господ у данашњем Јеванђељу позива: “Ходите ви који сте уморни и оптерећени, узмите јарам мој на себе…“ јер ће нас Он одморити. Отац нам открива тајне свог поретка, а Син нам открива Оца. Да би човек био део овога Откривења, треба да има веру, љубав и достојан живот.

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

Владика је потом посетио братство овога светога храма и обишао радове на кречењу канцеларијских просторија и парохијског дома.

протођакон Мирослав Василијевић