Прота Миленко је рођен 26. јула 1950. године у Обрежу код Варварина. Петоразредну богословију св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је 1971. године. Након одслужења војног рока, бива рукоположен у чин ђакона 14. а у чин свештеника 15. септембра 1972. године од стране блаженопочившег Епископа шумадијског Г. Валеријана. По рукоположењу постављен је за пароха орашачког у Орашцу, где је службовао до 1978. године, када прелази у Аранђеловац, у буковичку цркву и остаје на парохији буковичкој све до 2003. Од тада па до одласка у пензију, септембра 2012. године прота Миленко служио је Цркви Божијој у Сопоту као други парох сопотски.

Током 40 године пастирске службе, у разним временима и са многим искушењима, прота Миленко је оставио дубок траг на парохијама и међу народом коме је служио. Врло рано, са свега 9 година пастирске службе био је постављен за Архјерејског намесника орашачког и ову одговорну функцију је обављао све до 2003. За то време обновљен је манастир Никоље рудничко, подигнуте цркве у Даросави и Гарашима, као и парохијски дом са црквеном салом у буковичкој цркви. Tакође, основан је црквени хор “Растко” при буковичкој цркви, који је под вођством проф. Милета Влаховића годинама улепшавао света богослужења појањем у славу Божију.

У уторак 8. октобра тело упокојеног протојереја- ставрофора Миленка Дидића пренето је из Београда, где се упокоијо, у Буковичку цркву у Аранђеловцу. У Среду 9. октобра свештенство Архијерејског намесништва орашачког, на челу са намесником протојерејем-ставрофором Мићом Ћирковићем, служило је свету заупокојену Литургију, током које се садашњи намесник орашачки бираним речима опростио од свог претходника. Од завршетка свете Евхаристије па до почетка опела, свештенство је читало јеванђеља и псалме над упокојеним саслужитељем.

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

Опело проти Миленку служио је Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслуживање 23 свештеника Епархије шумадијске и старешине Саборне цркве у Београду, протојереја- ставрофора Петра Лукића. У току опела од проте Миленка се опростио и Владика Јован, нагласивши узвишеност, али и тежину и одговорност свештеничке службе, као и веру и покајање које је упокојени прота имао и којима је живео.

Од Проте Миленка су се, уз Владику Јована и сабраног свештенства, опростили супруга Мирјана, ћерке Светлана и Биљана, унуци Филип, Павле, Марко и унука Јована, али и многобројни парохијани из Аранђеловца, Буковика и Сопота којима је он остао у лепом сећању.

Нека остане и међу нама заувек у молитвама и сећању, а ми се молимо да, по речима Владике Јована, он буде уписан у Књигу живота Господа нашега!

Вјечнаја памјат!

јереј Александар Миловановић