СВЕЧАНИ ЈУБИЛЕЈ 1700 ГОДИНА ОД ДОНОШЕЊА МИЛАНСКОГ ЕДИКТА ОБЕЛЕЖЕН ПРЕДАВАЊЕМ У АРАНЂЕЛОВЦУ

Гост - предавач византолог др Радивој Радић

Са благословом Његовог Преосвештенства, Епископа шумадијског Г-дина Јована, свештенство орашачког намесништва је у недељу, 13. октобра, у сарадњи са Народном библиотеком „Свети Сава“ из Аранђеловца, организовало предавање на тему „Цар Константин и Милански едикт,“ а поводом великог јубилеја – 1700 година од доношења овог акта којим хришћанство коначно добија слободу исповедања. Предавање је одржано у сали Врбичке цркве у Аранђеловцу, а гост – предавач је био византолог др. Радивој Радић, редовни професор филосовског факултета у Београду.

На врло једноставан и за слушаоце пријемчив начин, проф. Радић је изузетно живописно представио и описао лик цара Константина и предочио све историјске околности у којима је донет Милански едикт који означава својеврсну прекретницу у историји човечанства. Држећи се искључиво историјских чињеница, предавач се осврнуо и на црквене прилике у то доба, посебно нагласивши улогу цара Константина у одржавању Првог васељенског сабора 325. године у Никеји.

У другом делу предавања, проф. Радивој Радић је, одговарајући на питања присутних, између осталог појаснио прилике и дешавања на Балкану у 4. веку, као и на остатке римског културног наслеђа на простору данашње Србије.

Општи утисак након предавања је да су сви присутни са њега отишли у многоме богатији за важне чињенице и информације када је у питању један од ретких докумената у историји човечанства од тако великог, планетарног значаја као што је Милански едикт.

Српски историчар - византолог, универзитетски професор и научни радник др Радивој Радић, рођен је у Ливну, 22. јануара 1954. године. Основну школу завршио у Врњачкој Бањи, Гимназију у Београду, а дипломирао је на београдском Филозофском факултету на групи за историју. Магистарску тезу „Обласни господари у Византији крајем 12. и у првим деценијама 13. века“ одбранио је 1985. године. Боравио је седам месеци у Атини на специјализацији као стипендиста грчке владе. Докторску дисертацију „Време Јована V Палеолога“ одбранио је 1991. на Филозофском факултету у Београду. На постдокторском усавршавању био је и у Центру за византијске студије Дамбертон Оукс у Вашингтону. Учествовао је на тридесетак научних скупова у земљи и иностранству и објавио преко 120 научних радова. За књигу „Време Јована V Палеолога“ 1993. године добио је Октобарску награду града Београда за науку. Сарадник је и Енциклопедијског лексикона византијске историје и цивилизације који се издаје у Атини и члан је редакције Зборника радова Византолошког института и Српског комитета за византологију. Поред академске каријере, Радић се последњих година нарочито бави и популаризацијом историјске науке, а посебно византијске историје.

Дела:

Обласни господари у Византији крајем 12. и у првим деценијама 13. века., ЗРВИ (1986)
Време Јована V Палеолога (1332—1391), Београд 1993.
Страх у позној Византији 1180—1453, I — II, Београд 2000.
Из Цариграда у српске земље, Студије из византијске и српске историје, Београд 2003.
Срби пре Адама и после њега, Историја једне злоупотребе: Слово против „новоромантичара“, Београд 2005. (друго допуњено издање).
Византија, пурпур и пергамент, Еволута, Београд 2006.
Цариград, приче са Босфора, Еволута, Београд 2007.
Византија и Србија, Стубови културе, Београд 2010
Константин Велики, надмоћ хришћанства, Еволута, Београд 2010.
Ромејски свет - кратка историја свакодневног живота у Византији, Завод за издавање уџбеника, Београд 2012.
Стари Словени, Креативни центар, Београд 2011.
Средњовековни путовођа, ЈК Службени гласник, Београд 2011.