Од 28. октобра 2013. године, по благослову Епископа шумадијског Господина Јована и администратора жичког и Епископа јегарског Порфирија, у манастиру Светог великомученика Георгија у Ћелијама увећано је манастирско братство. Из манастира Ковиљ су подно Враче брда, у једини манастир на територији Колубарско – посавског намесништва, прешли монаси Филотеј (Јовановић), Амон (Шиљић) и Јосиф (Арсеновић). Обнова и оживљавање колубарске светиње, биће велики изазов за ново братство, нарочито у години прослављања стогодишњице Колубарске битке.

Преосвећени је у својој беседи подсетио окупљене вернике на значај љубави у животу хришћана. Љубав чини наш живот лепшим, она подиже децу, ствара права пријатељства. Заједно са вером, љубав и оно што је немогуће чини могућим. Ко задобије Љубав, задобио је Бога, он је блажен, радостан и смирен. Бог је Љубав и зато свако ко се отуђи од љубави отуђио се од Бога. Љубав је дошљак на овај свет. Њу је оваплоћењем својим нама подарио Бог, научивши нас тако милосрђу и праштању. Прави хришћанин је само онај човек који је утемељен у вери и љубави. Вера и љубав су основ личносних односа. И сам Бог у својој неизмерној љубави према човеку, верује да човек може да постане свет, да може да се поправи, буде бољи, честитији и поштенији. Бог верује тако зато што жели да све што је створио буде спасено. Али, и сам човек мора да пожели спасење, како оно не било акт насиља над дарованом му слободом. А за спасење је довољно у животу спроводити речи из данашњег Јеванђеља „Беседе на Гори“, да оно што не желимо да други чине нама, ни ми не чинимо њима.

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

Обративши се новорукоположеном ђакону Филотеју, Владика Јован је нагласио да се сва дела која људи чине не могу се упоредити са Светом Литургијом, јер Литургија своди Бога на земљу. Пожелевши му да благодат коју данас прима остане на њему до краја живота, Преосвећени Владика га упозорава да мора бити дубоко свестан Тајне коју је примио. Благодат треба стално умножавати и назиђивати. У благодати се мора непрестано усавршавати. У супротном благодат човека напушта, али се истинским покајањем изнова враћа. Благодат Духа Светога остаје на човеку ако он живи у страху Господњем, страху који је почетак мудрости. Дар свештенства се не сме злоупотребити. Овај дар захтева да се човек одрекне себе и да узме на себе крст Господњи. Тај крст се мора носити у смирењу и погнуте главе. То је служба служења другоме и кроз другога самоме Богу.

Љубазношћу пароха петчанског протојереја Војислава Одавића и братства манастира Светог великомученика Георгија организована је трпеза љубави за окупљене вернике.