Епископ Господин Јован током Литургија рукоположио је нове свештенослужитеље, на славској Литургији у чин презвитера рукоположен је ђакон Светосавске цркве у Крагујевцу Иван Антонијевић, док је други дан славе ђакон из Лазаревца Ивица Камберовић уведен у ред свештеника, а Марко Аћимовић из Јагодине рукоположен је у ђаконски чин. Током сваког од ових рукоположења, поред саме узвишености ове свете тајне, осећало се присуство учења Светог Јована Златоустог, јер су поуке које је новим посленицима на њиви Господње упућивао Преосвећени владика Јован садржале и оно што је о благодати свештенства изговорио и написао велики антиохијски светитељ и патријарх цариградски, земаљски анђео и небески човек, како се велича у црквеним песмама.

И проповод Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована након прочитаног Јеванђеља на славској Литургији била је већим делом посвећена Златоустовој личности и делу: „Због чега ми у Цркви и у овом училишту тако узвишено прослављамо овог Божијег угодиника и светитеља? Првенствено, прослављамо га због његовог светог живота, што је и речимаи делима прославио нашег Створитеља и Спаситеља. Прослављамо га због мудрости, подвига и силе речи које су красиле овог великог Учитеља Цркве Христове. Не могу се наћи речи да се објасни по којем је то свом учењу, односно када је овај светитељ био већи и актуелнији, да ли у време живота, да ли после телесне смрти, или дан данас? Ако хоћемо да отворимо било која врата сазнања, било о Богу, о Светој Тројици, било о човеку и тајни овога и онога света, не може се то учинити без Златоустове мудрости и његових списа. Знамо да овај светитељ стоји на размеђу епоха, на граници између старог, античког доба и новог хришћанског, које је пленило свежином, полетом, осећањем слободе. То осећање новине хришћанског живота није могло ништа да помути у историји Цркве Христове, па ни расколи, ни јереси.

Данас, када се сувише лако говори о постхришћанском свету, о постхришћанској Европи, када се хришћанство, а посебно православље оптужује за много штошта, Златоусти је много животнији него икада. Уствари, никада није било времеских периода, а верујемо да их неће ни бити, у којима овај пастир Божији није био узор многима.

Драги ученици, који сте под Златоустовом заштитом, трудите се да вам он буде узор, трудите се да вам све што овде по богопознању научите, помогне да имате врлине Светог Јована Златоустог. А његова највећа врлина је била љубав, затим милосрђе, милостивост, осећајност. То је оно што треба да краси сваког од нас. Стичући знање, морате да стичете и љубав, и према Богу и према човеку и да се увек сећате оних дивних речи Светог апостола Павла – знање надима а љубав изграђује. Изграђујте своју мудрост, Богом дану мудрост, и водите рачуна да вам та мудрост не претегне у сујету, гордост, у саможивост, него са мудрошћу да гајите и у себи васпитавате доброту, по оној речи Господњој, будите мудри као змије, а безазлени као голубови. Мудрост без доброте човека може да одведе у злобу. Опет, доброта без мудрости човека зна да одведе у глупост.

Ако будете имали Бога у себи и стално се сећали Божанских наука које овде изучавате, онда – не бојте се. Будите одани Цркви својој, чувајте Цркву своју да би она сачувала вас. Молите се Светом Јовану Златоустом, да вам просветли разум, срце и душу. Само оно што је спасоносно, оно што је на корист спасењу наших душа и оно што је на добро и корист Цркве - остварујте, пре свега његовом молитвама. Он је ту, само му се молите и осетићете, децо моја, његово покровитељство. А Свети Јован Златоусти ће се молити за вас. Како да се не моли за вас који се спремате у овом училишту да будете свештенослужитељи, да проникнете у тајну свештенства и тајну Цркве о којима је тако много писао и говорио и оставио драгоцен спомен Свети Јован Златоусти.“

Након резања славског колача, домаћини и гости су се сабрали за славском трпезом љубави. А међу гостима су били ученици и наставници сестринских богословија из Београда, Сремских Карловаца, Призрена, Цетиња и Фоче, Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, представници политичког и културног живота Крагујевца, Радиша Пљакић, потпредседник Епархијског савета, добротворка Богословије Вера Пантовић, свештенство и монаштво Шумадијске епархије, некадашњи ученици... Нарочито су поздрављени драги сатрудници на изучавању науке која спасава из Призренске богословије, који су и овом приликом сведочили о љубави, преданости, радости, али и жртвовању да би сведочанство о делима Божијим опастајало свуда и у сваком времену. Пригодним речима, током свечаног ручка, славу је честитао Милета Радојевић, истичући да је очигледно да сви видови црквеног живота у Шумадијској епархији и Крагујевачкој богословији из године у годину напредују на корист народа.

Са ученицима и наставницима крагујевачке Богословије, Светог Јована Златоустог као свог заштитника, прославили су и запослени у радио станици Шумадијске епархије Радио Златоусти. Након Литургије другог дана славе, поводом два века од Његошевог и сто двадесет година од рођења Милоша Црњанског, предавање је одржао Негослав Јованчевић, професор Богословије Светог Јована Златоустог.